КАЈА И УРСУЛА НА "РАТНОЈ НОЗИ": Ривалство између две жене у врху ЕУ довело до противречности у европској дипломатији и политици

Ко данас говори у име ЕУ када је реч о спољној политици? Да ли је то висока представница за спољне послове Каја Калас или председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен?

Foto: Tanjug/AP Photo/Omar Havana

То питање све чешће постављају и европски званичници и страни партнери, док се у Бриселу већ месецима говори о несугласицама између две најутицајније жене у врху европске администрације.

Каласова је последњих месеци изложена критикама са више страна. Једни сматрају да је превише директна и недовољно дипломатски обазрива, други да је исувише оштра према Израелу, док јој трећи замерају да често наступа као да располаже већим политичким простором него што јој европске институције заправо омогућавају.

Сукоб између председнице Комисије и њене високе представнице у Бриселу више није ни тајна. Европски медији пишу да њих две нису у најбољим односима, уз тврдње о међусобним подбадањима и борби за политички примат. Калас сматра да Урсула фон дер Лајен Европском комисијом управља више председнички него колегијално, док се у дипломатским круговима говори да између њих постоји озбиљно ривалство.

Две политичарке имају много тога заједничког, а пре свега их краси то што су веома амбициозне и дисциплиноване. Каја Калас иза себе има искуство премијерке Естоније, док је Урсула фон дер Лајен пре доласка на чело Европске комисије у Немачкој обављала "само" министарске функције. И то је један од разлога за њихова међусобна "боцкања". Једноставно, боре се за примат. Многи сматрају да обе желе водећу улогу у представљању ЕУ на међународној сцени.

Изнад њиховог личног ривалства налази се много важније питање, а то је ко је заправо задужен за европску спољну политику. Урсула фон дер Лајен управља целим тимом, али у самом називу функције Каласове налази се оно што би она требало да ради, а то је да шефује дипломатијом. Али, Фон дер Лајенова би и ту да буде у првом плану, што показују неке њене посете и изјаве које је супротно ставовима Каласове давала. Проблем настаје када председница Комисије својим међународним посетама и изјавама преузима иницијативу и на пољу које формално припада високој представници.

Истовремено, Каласова је ограничена самим начином одлучивања у ЕУ. За готово сваки важнији спољнополитички став потребан је консензус држава чланица, па простора за самосталне политичке поруке практично нема. Критичари јој управо замерају да је склона личним оценама које превазилазе заједнички европски став. Као политичарку из Естоније, често је доживљавају и као изразито наклоњену Украјини, што поједине чланице сматрају додатним оптерећењем за европско јединство.

Последњих недеља Каласова се нашла под још већим притиском након тврдњи да је на једном затвореном састанку поступање израелске владе на палестинским територијама упоредила са некадашњим системом апартхејда у Јужноафричкој Републици. Израел је прекинуо контакте са високом представницом, а министар спољних послова ове земље Гидеон Сар затражио је да повуче такве наводе. Каласова није ни потврдила ни демантовала да је употребила спорно поређење, већ је поручила да се треба држати њених званичних изјава и европских ставова које заступа.

Њене речи изазвале су бурне реакције и унутар ЕУ. Немачки канцелар Фридрих Мерц јавно је поручио да се изричито не слаже са таквим избором речи и да о томе мора озбиљно да се разговара. Председник Одбора за спољне послове Бундестага Армин Лашет отишао је и корак даље, јавно затраживши оставку Каје Калас. Све то додатно отвара питање колико висока представница може убедљиво да води европску дипломатију уколико се са њеним наступима не слаже канцелар најмногољудније и економски најјаче чланице ЕУ.

Због свега тога спољним партнерима данас је све теже да процене ко заиста говори у европско име. У Вашингтону, Москви и другим светским центрима моћи често се поставља питање да ли би, у случају важних међународних разговора, први позив требало упутити Каји Калас или Урсули фон дер Лајен. Уз то значајну улогу имају и председник Европског савета Антонио Кошта, комесар Марош Шефчович који одржава контакте и са Русијом и са Кином, као и лидери највећих држава чланица, попут Фридриха Мерца и Емануела Макрона. У таквој расподели утицаја ЕУ често оставља утисак да има више гласова него јединствену спољну политику, што у очима међународних партнера прави збрку и не доприноси њеној политичкој тежини.

Препоручујемо

Свет

0 0

УХВАЋЕН ПИРОМАН С УПАЉАЧЕМ И НОВИНАМА: Пожари и даље букте широм Француске

15. 07. 2026. у 15:09

Свет

0 1

КРЕМЉ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО: Русија ставила своје поморске нуклеарне снаге у пуну борбену готовост

15. 07. 2026. у 15:02

Свет

0 0

ТРАМП САЗВАО ХИТАН САТАНАК: Ово су четири опције за Иран

15. 07. 2026. у 14:50

Свет

0 1

ЕВРОПА СТРЕПИ: Послератна Украјина биће опаснија за НАТО од саме Русије

15. 07. 2026. у 14:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације