"СЛАБИ СУ, БИЋЕ ЗБРИСАНИ!" Трвења савезника све оштрија: Сада би све могло да експлодира, фитиљ је запаљен пре 70 година

СУКОБ између Америке и Европе око Гренланда није први пут да се савезници нађу у супротним таборима у време кризе – укључујући Суецку, рат у Украјини и Вијетнаму, као и онај царинама.

Foto: Profimedia

Сукоб око Гренланда је ескалирао након што је амерички председник Доналд Трамп најавио да ће увести царине од 10% на робу из осам европских земаља, које ће расти и остати на снази све док САД не постигну договор о куповини острва. Европа је отворено расправљала о одмазди у виду царина, санкција, па чак и трговинској "базуки", али је у Давосу Трамп изненада објавио да царине неће уводити и да је постигнут договор о Гренланду.

Копља су се ломила у Давосу, где је Гренланд једна од најважнијих тема. Али, дубока неслагања међу савезницима избијала су још од Другог светског рата, доводећи до трансатлантских дипломатских криза, укључујући:

*Суецку кризу

*Вијетнамски рат

*Ракетну кризу ‘70-80-их

*Инвазију на Ирак

*Америчку антитерористичку политику након напада 2001. (ванредно пребацивање притвореника)

*Рат у Украјини

*Америчка национална безбедносна стратегија

*Рат царина

Давно пре гренландске, Суецка криза можда је најбољи пример раних изазова америчко-европском јединству у послератној ери и шта се догодило кад су се САД окренуле против Старог континента.

СУЕЦКА КРИЗА

Кад су Француска, Британија и Израел 1956. извршили инвазију на Египат, са циљем да свргну председника Гамала Абдела Насера и поново преузму контролу над Суецким каналом, САД су употребиле озбиљан дипломатски и економски притисак да то зауставе. Ова интервенција је озбиљно затегла односе Вашингтона са Лондоном и Паризом, који су били кључни савезници током Хладног рата, и представљала је прекретницу у опадању послератног утицаја Европе. Иако су Америка и Европа касније продубиле сарадњу кроз НАТО и ширење економских веза, епизода са Суецом разоткрила је неке темељне разлике у стратешким приоритетима и националним интересима обе стране, пише “Вион”.

Тензије су почеле крајем јула 1956, кад је Насер национализовао компанију “Суецки канал”, којом су од њене изградње 1869. управљали британски и француски интереси. Забринута због могућег сукоба између савезника у НАТО-у и ризика од совјетске интервенције, администрација Двајта Ајзенхауера залагала се за дипломатско решење спора. Али, узнемирене губитком утицаја и прихода, Британија и Француска су се тајно се договориле са Израелом о покретању војне интервенције.

Израелске снаге су крајем октобра 1956. извршиле инвазију на Синајско полуострво, након чега је уследило искрцавање британских и француских трупа у близини Порт Саида, у операцији познатој као “Мускетар”.

САД су извршиле снажан притисак, претећи економским санкцијама и подржавањем резолуције УН која је позивала на прекид ватре, у ретком случају да јавно споре војну стратегију својих најближих европских савезника. Суочене са тим, британске и француске снаге повукле су се до децембра 1956, а израелске почетком 1957. Јавна осуда САД двојице кључних савезника привремено је нарушила односе и допринела оставци британског премијера Ентонија Идна у јануару 1957.

Ипак, до марта 1957. билатерални односи између САД и Британије су се опоравили, под вођством Идновог наследника, Харолда Макмилана.

Фото принтскрин YouTube iptv

ВИЈЕТНАМСКИ РАТ

Иако су европске земље - са изузетком Француске - пружале дипломатску подршку САД, одбиле су да пошаљу своје трупе. Улични протести широм Европе против рата имали су значајну политичку цену за владе на континенту, које су морале да ускладе подршку Вашингтону са слабљењем сопствене популарности у земљи, што је оптеретило трансатлантске односе, пише “Лос Анђелес тајмс”.

РАКЕТНА КРИЗА ‘70-80-ИХ ПОЗНАТА И КАО “ДРУГИ ХЛАДНИ РАТ”

Совјетско распоређивање ракета СС-20, које су могле брзо да погоде циљеве у Западној Европи, приморало је НАТО да у Европи распореди америчке пројектиле “першинг” са нуклеарним бојевим главама и крстареће ракете. То је изазвало је талас незадовољства широм континента и масовне антинуклеарне мировне демонстрације испуниле су улице европских престоница ’80-их.

FOTO: Arhiva novosti

АМЕРИЧКА ИНВАЗИЈА НА ИРАК 2003.

Изазвала је озбиљну кризу у односима са Европом, посебно са Француском и Немачком, након што су те земље одбиле да подрже напад на владу председника Садама Хусеина. Јавно противљење рату у Европи било је широко распрострањено.

ВАНРЕДНО ПРЕБАЦИВАЊЕ ПРИТВОРЕНИКА

САД су у оквиру свог “рата против тероризма” након напада 11. септембра 2001. хватале осумњичене, које су затим пребацивале у објекте у земљама где су они испитивани - а често и мучени - ван домашаја америчког права. Иако су неке европске владе биле саучеснице у том програму, јавни протести приморали су их да осуде ову праксу.

РАТ У УКРАЈИНИ

Трамп је по уласку у Белу кућу преокренуо америчку политику према руској инвазији на Украјину, започетој 2022. Као и пре, говорио је са симпатијама о руском председнику Владимиру Путину, док је према украјинском Володимиру Зеленском био хладан, а посебно се истиче свађа пред камерама у Белој кући прошлог фебруара. Након тога, Трамп је значајно смањио америчку војну помоћ Кијеву. Узнемирени европски лидери вршили су притисак на Трампа да стане на страну Украјине.

Фото МО Русије/принтскрин Јутјуб/FUNKER530

АМЕРИЧКА БЕЗБЕДНОСНА СТРАТЕГИЈА

Трампова администрација представила је у децембру нову стратегију националне безбедности, у којој су европски савезници приказани као “слаби”. У документу, који је шокирао Европу, савезници су оштро критиковани због својих политика миграција и слободе говора, уз тврдње да се суочавају са “перспективом брисања цивилизације”, а доводи се у питање и њихова дугорочна поузданост као америчких партнера.

РАТ ЦАРИНАМА

Трамп је прошлог јула запретио континенту увођењем високих трговинских царина, што је протумачено као изразито непријатељски потез. Трамп је првобитно најавио царине од 30% на робу из ЕУ, која је са својих 27 чланица највећи трговински партнер САД. Касније су се обе стране сложиле око оквира којим је за већину робе утврђена царинска стопа од 15%.

(Блиц.рс)

Препоручујемо

Свет

0 3

ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ СПОРАЗУМА ЗА ГРЕНЛАНД Европа је управо клекнула: Ево шта све укључује и каква су права дата Американцима

21. 01. 2026. у 23:32

Свет

0 10

БИО БИ ТО НАЈКРАЋИ РАТ Преокрет који мења послератну Европу: Да ли ће ЕУ ускоро молити Путина да их спасе од Трампа?

16. 01. 2026. у 21:11

Свет

0 8

НОВИ МИНХЕНСКИ СПОРАЗУМ СЕ КУЈЕ У ТИШИНИ: Украјина и Гренланд као жртве, УН гурнуте у страну

20. 01. 2026. у 08:19

Свет

0 8

ПУТИН КРЕЋЕ СА ТРАМПОМ У ПОХОД НА ОВУ ЕВРОПСКУ ТЕРИТОРИЈУ?! Главни руски пропагандиста изнео стравичне тврдње

12. 01. 2026. у 22:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације