Деценију од "Брегзита", Британци сада желе "Бритерн": Колики су изгледи да Велика Британија поново постане пуноправна чланица ЕУ?

Шансе да се Велика Британија врати у ЕУ су никакве – управо онолике, рекли би шерети, колике су својевремено биле да ће се спектакуларним изласком окрњити заједница европских народа.

Foto: Pexels

Десет година након референдума из 2016, однос Британаца према Европској унији значајно се мења. Више недавних истраживања показује да релативна већина становништва данас гледа благонаклоно на могући повратак, што указује на постепено померање односа јавног мњења по питању које се дуго сматрало политички затвореним.

Према истраживању објављеном у априлу, које је пренео "Гвардијен", више од половине Британаца, односно око 53 одсто, изјашњава се за поновни улазак у ЕУ. То на свој начин представља симболичну прекретницу. Први пут од "брегзита" идеја повратка јасно надмашује опцију задржавања постојећег стања.

Исто истраживање показује велике разлике по политичкој припадности. Међу бирачима Лабуристичке партије подршка прелази 80 одсто, што је сличан ниво као код либералних демократа и зелених. Насупрот томе, присталице конзервативаца углавном се противе таквом сценарију.

Ови резултати уклапају се у шири тренд који потврђују и друге истраживачке куће. "ЈуГов", чије анализе редовно преносе англосаксонски медији, истиче да би између 52 и 55 одсто Британаца данас гласало за повратак у ЕУ на евентуалном новом референдуму.

Раст подршке посебно је изражен међу млађим генерацијама. Више истраживања показује да се велика већина младих од 18 до 24 године залаже за поновни улазак. С друге стране, старији бирачи, који су 2016. у великој мери гласали за излазак, остају резервисанији, што одржава изражен генерацијски јаз.

Поред питања самог повратка у Унију, још шира већина заговара приближавање Бриселу. Како наводи "Гвардијан", око 61 одсто испитаника подржава актуелну политику унапређења односа са ЕУ. То показује како се идеја поновног повезивања шири, али се не претвара директно у захтев за поновним чланством, већ пре у прагматичну жељу да се смање економске и трговинске препреке.

Тренутно се воде технички преговори између Брисела и Лондона са циљем да се ублаже последице "брегзита", нарочито у областима које највише трпе због административних баријера, иако су званични преговори вођени и завршени. У фокусу су пре свега санитарни и фитосанитарни стандарди, односно правила која се односе на контролу хране, биљака и животиња. Циљ разговора је да се смањи број контрола и папирологије на границама, што посебно погађа извоз свежих производа, меса и млечних прерађевина. Лондон је показао спремност за одређени степен усклађивања са европским правилима, како би се олакшао промет робе и смањили трошкови за компаније.

Паралелно с тим, преговори се воде и у другим секторима, у областима техничких и индустријских стандарда, кроз могуће међусобно признавање сертификата, затим у домену енергетике, посебно у вези са електричним интерконекцијама и стабилношћу тржишта, као и у области истраживања и образовања, где Велика Британија жели конкретније учешће у европским програмима.

Ови разговори не значе повратак у ЕУ, већ представљају покушај да се кроз практична решења "испеглају" најпроблематичније последице Брегзита. У суштини, реч је о постепеном приближавању кроз секторску сарадњу, без формалног чланства.

У француским медијима такође се широко коментарише промена расположења у Великој Британији. "Монд" истиче да се "брегзит" све више доживљава негативно међу већином становништва. Према подацима које преноси овај лист, око 62 одсто Британаца данас сматра да је излазак из ЕУ био неуспех, док већина оцењује да земља није требало да напусти Унију. "Франс 24" додаје да ова промена перцепције подстиче све интензивнију расправу о редефинисању односа између Лондона и Брисела.

Заокрет у јавном мњењу је разумљивији ако се присетимо разлога због којих су Британци гласали за излазак. Значајан део бирача тада је желео да поново преузме контролу над имиграцијом, која се у оквиру слободе кретања доживљавала као превелика и недовољно контролисана. Томе се придружио и осећај да Велика Британија превише издваја за европске фондове, као и шира забринутост због губитка суверенитета и националног идентитета услед правила која долазе из Брисела.

Десет година касније, међутим, део тих проблема и даље постоји, али у другачијем облику. Укупни ниво миграције у Великој Британији остаје висок, али са промењеном структуром. Мање је житеља ЕУ, али више оних с других меридијана. Ова ситуација ствара парадокс на који често указују британски медији, да "брегзит" није довео до општег смањења миграције како што су многи његови заговорници очекивали.

На економском плану, последице "брегзита" видљиве су и кроз раст цена. ЕУ је убедљиво најважнији спољнотрговински партнер Велике Британије. Увођење нових царинских процедура, санитарних контрола и других нецаринских препрека повећало је трошкове за компаније, нарочито у секторима који зависе од брзих и ефикасних размена, попут прехрамбене индустрије. Све то допринело је расту цена за британске потрошаче.

Суочени са тим изазовима, Лондон и Брисел започели су прагматичне преговоре како би ублажили најтеже последице "брегзита". У истом духу, британска влада данас све више прибегава делимичном усклађивању са одређеним европским правилима, без формалног повратка у ЕУ. Циљ је да се олакша трговина и смање административни трошкови, уз очување политичке аутономије у осетљивим областима. Овакав приступ представља својеврсни баланс, да се без шкакљивог оспоравања "брегзита", ублаже његове најнеповољније последице.

Међународни контекст такође игра значајну улогу. Недавне кризе, економска, енергетска и геополитичка, поново су скренуле пажњу на значај регионалне сарадње. У том оквиру, ЕУ за део британске јавности поново постаје простор стабилности.

Ипак, перспектива потпуног повратка у ЕУ остаје политички сложена. Водеће британске странке, укључујући и Лабуристичку партију, за сада искључују такву могућност, фокусирајући се на постепено унапређење постојећих споразума. Евентуални поновни улазак подразумевао би дуге и сложене преговоре, као и прихватање правила у чијем креирању Велика Британија више не учествује. Такав процес захтевао би стабилан политички и друштвени консензус, који још увек није у потпуности постигнут, упркос променама у јавном мњењу.

Као најава могућих промена, у језику је већ створена нова кованица, "бритерн", која промовише повратак Велике Британије у ЕУ. За почетак, и то је нешто.

Препоручујемо

Свет

1 0

(МАПА) Шок! Пад тврђаве у Малију: Симбол државе сада у рукама џихадиста и сепаратиста (ВИДЕО)

26. 04. 2026. у 01:02

Свет

0 13

СУКОБ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран узео на нишан циљеве у Заливу; Милијарде $ за обнову база САД у Персијском заливу; Крах примирја у Либану

25. 04. 2026. у 07:26 >> 00:14

Свет

0 0

Промене у Белој кући: Ливит одлази на породиљско одсуство

25. 04. 2026. у 23:45

Свет

0 0

Након посете Оману, Аракчи би требало да поново отпутује у Исламабад

25. 04. 2026. у 23:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације