ОПОЗИЦИЈА НАЈАВИЛА РУШЕЊЕ ВЛАДЕ: Наставља се политичка криза у Француској, кост у грлу буџет за следећу годину

Француска би ускоро поново могла да се сучи с падом владе и, чак, новом политичком авантуром распуштања скупштине.

Foto: Profimedia

Премијер Франсоа Бајру је најавио да ће 8. септембра затражити проверу пверења влади, неопходну да би се параграфима прогурао буџет за следећу годину који очигледно не би могао да добије зелено светло гласањем посланика. У том случају, закон налаже гласање о поверењу за које црвени картон премијеру већ најављују најважније опозиционе странке, што је довољно да мањинска влада падне.

Крајњи левичари одавно заговарају рушење Бајруоовог кабинета који је до сада преживљавао на основу суздржаности суверенистичке деснице. Сада и Национално окупљање, међутим, најављује гласање против промијера. Ситуација на политичкој сцени Француске је практично неиздржива од тренутка када је предеседник Емануел Макрон почетком лета прошле године распустио супштину због изузетно високог резултата националне деснице на гласању за Европски парламент. После тога, макронисти су изгубили већину, али ни опозиција подељена на јаку левицу и десницу, није успела да састави владу, па се од тада власт одржава политичким трактацијама и декретима, од случаја до случаја. После свега, ни Бајру сада не искључује поновно распуштање парламента, имајући у виду да је прошао законски рок од претходне дисолуције.

- Председник републике то не жели, али то ипак остаје једна од могућности – признао је Бајру.

То, међутим, тешко да би решило ситуацију, имајући у виду да је земља подељена на четири дела, уз готово подједнаку подршку левици, крајњој десници и коалицији окупљеној око председника, на шта треба додати и апстиненте. Осим што нико не би имао већину, испречио би се и врло компликован и деликатан моменат судске забране учешћа на изборима Марин Ле Пен која је недавно осуђена због фиктивних запошља посланичких помоћника њене странке у Европском парламенту, а која тренутно обавља функцију шефице посланичке групе Националног окупљања у француској супштини.

Бајру би, уколико му буде изгласано неповерење, како сада ствари стоје, на месту премијера могао да остане мање од 9 месеци, с обзиром да је у Матињонску палату ушао 13. децембра прошле године. То је још и добро, с обзиром да је његов претходник Мишел Барније исту функцију обављао свега 3 месеца и 8 дана, после неуспеха да "преживи" гласање за буџет социјалног осигурања.

Француска се налази у незавидном положају. Презадужена је са преко 3.300 милијарди евра, са новим дугом од 5.000 евра сваке секунде. У таквој ситуацији, Барју је за следећу годину предвидео драстичну штедњу, с намером да се минус смањи са 5,8 на 4,6 одсто БДП 2026. године, а коначно сведе на прописаних 3 одсто 2029. Да би се то постигло, потребно је према прорачуну владе уштедети 44 милијарде, а то води кроз укидање радних места, уксраћивање дотација локалним самоуправама, смањење социјалних давања, залеђивање плата и пензија. План је, чак, да се укину и два празника.

Левичарска опозиција се томе оштро против, сматрајући да ће цех тако платити најсиромашнији, а не најбогатији. Власт се, међутим, боји масовног пореског исељавања најимућнијих уколико их даље оптерети наметима. Када је реч о суверенистичкој десници, они мисле да је кључ у мањим доприносима у европску касу, смањењу помоћи мигрантима и поједностављењу бирократије, а не, опет, у ударању по џепу најугроженијих.

Лидер крајње левице @ан Лик Меланшон сматра да Бајру "претерано драматизује финансијску ситуацију", док им премијер узвраћа да желе да на овај начин остваре "револуцију безвлашћа." И утицајни комунисти такође траже нову владу, док социјалисти додају да је немогуће замислити давање поверења оваквој власти. Национална десница иде и корак даље, па заговара ново распуштање парламента. Потпреседник странке Национално окупљање Себастијан Шени је поручио да Марин Ле Пен није ни секуде размишљала када се поставило питање поверења премијеру. Ова странка је већ активирала своју ћелију задужену за припремање избора.

Меланшон тражи и да у налету оставку поднесе и председник Емануел Макрон.

- Ако постоји неко ко је одговоран за актуелно стање, то је председник републике – каже лидер Непотчињених. Социјалистима, за сада, не смета Макрон у Јелисеју, али се и они не противе распуштању скупштине. Председников мандат траје до 2027. године.

НАЈАВЉУЈУ БЛОКАДЕ НА УЛИЦАМА

С друге стране, умерени десничари из редова Републиканаца сматрају да би гласање за пад владе било давање гласа против интереса Француске. Да ситуација буде још драматичнија, побринули су се синдикати који су за 10. септембар, два дана после најављеног гласања (не)поверења влади, позвали на генерални штрајк и потпуну блокаду земље. После најаве ових догађања, берза у Паризу изгубила је 1,36 одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације