КО СЕ "ИГРА" ДЕМОКРАТИЈОМ: Кандидатура Марин Ле Пен за председничке изборе у Француској покренула лавину политичких и процедуралних питања

Да ли лидерка француских суверниста Марин Ле Пен "форсира" деморактију тако што покушава да надмудри параграфе и кандидује се на председничким изборима који ће бити одржани на пролеће следеће године и на којима има највеће изгледе у односу на политичке противнике да победи, или се том истом демократијом играју оне мејнстрим струје које настоје да јој пошто-пото ставе клипове у точкове на путу ка Јелисеју?

Фото: Горан Чворовић

Недавна одлука Апелационог суда показала је да правосуђе инсистира на њеној кривици у давној афери фиктивних страначких запошљавања у Европском парламенту, али је исто тако изнела на видело чињеницу да се смањењем казне извесно води рачуна и о бирачкој вољи. Да је прихватила одлуку, уз одређена смањења које јој омогућује закон, наногвицу би носила свега неколико месеци, а право да буде бирана већ је изборила.

Она је то одбила, јер не жели да прихвати кривицу истичући невиност, своју и страначких колега, а пред Касационим судом сада ће бити деликатан посао да, вагајући правду, крајем ове и почетком следеће године, поведе рачуна да народна воља ипак може да се искаже. 

Једино је чувени "Краљ Иби" Алфреда Жарија на овим просторима могао себи да дозволи саркастични луксуз изјављући да му народ ништа не ваља и да ће морати да га мења.  Једно је некога оптуживати да му је странка пре деценију или две ућарила на каси Евопског парламента, а нешто сасвим друго спречавати га да преузме земљу у тренутку када у појединим треницума има готово и двоструку предност у односу на противкандидате. Свесне су тога очигледно и судије.

Све су покушали противници суверенистичког националног окупљања, не би ли осујетили двојац Марин Ле Пен – Жордан Бардела да преузме француске дизгине. Ле Пенова је оптужена, па осуђена, казна јој је у смањеном обиму потврђена али практично не постоји све док траје касациони поступак, а прети се и Бардели због наводног симулирања да је такође радио као асистент у том сада већ фамозном Европском парламенту, те да је и сам учествовао у кривотворењу доказа. Њега, додуше, још не јури суд, али није искључено да неће, имајући у виду да је једна невладина организација поднела тужбу.

Оно што је, међутим, симптоматично, јесте да противници покушавају да заваде двоје можда и најприснијих политичара на француској политичкој сцени. И Ле Пенова и Бардела су одавно ставили до знања да су код њих улоге јасно подељене, да ће Ле Пенова, ако јој то буде дозвољено, ићи у Јелсеј, а њен млађи сарадник у Матињон где столује премијер. Бардела је у трци за председника словио само као резерва у случају да Ле Пенова буде осујећена. Левичари, центристи и класични десничари сада покушавају иза кулиса да исконструишу аферу у којој је шефица парламентарне групе суверениста и наследник историјског вођства националне деснице заправо учинила "медвеђу услугу" Бардели одлуком да ће се кандидовати, и њега оставила у сенци иако је, у једном тренутку, чак имао и више подршке од ње.

И он, и Ле Пенова, међутим, стављају до знања да је одлука заједничка, добро промишљена, и из њиховог угла, једина логична. Поводе се и чињеницом да ће председник Националног окупљања, са већ позамашним политичким искуством, следеће године, када се буде водила битка за Јелисеј у одсуству Емануела Макрона, имати свега 31 годину живота и пред собом још многе председничке кампање. С друге стране, Ле Пеновој, рођеној 1968. године, ово ће бити четврта кандидатура, па време свакако није на њеној страни. Ово је прилика за сад или никад.

У сваком случају, ко год да од њих двоје у крајњем исходу буде ушао у трку (а како сада ствари стоје то ће извесно бити Марин), имаће више него комотну предност у односу на остале, што је чињеница која извесно забрињава њихове противнике.  Најновије сондаже показују да би, да се сутра организују избори чији је први круг предвиђен за 18. април, Ле Пенова глатко победила.

Уколико макронисти буду кандидовали Едуара ФИлипа, кћерки Жан-Мари Ле Пена припало би 36 одсто гласова у првом кругу, Филипу 19, кандидату крајњелевичарских Непотчињених Жан-Лику Меланшону 15, док класични левичари и десничари не би досегли појединачно ни до десет. Када би актуелну власт представљао Габријел Атал, предност лидерке суверениста била би још израженија. Остала би на 36 одсто, али би Атал успео да добаци само до 15, колико и Меланшон.

У другом кругу, Марин Ле Пен би "тукла" све редом: Едуара Филипа са 54 одсто, Атала са 55, а вођу крајњих левичара са чак 70. Бројке истовремено показују и тренутно расположење Француза око одлуке Марин Ле Пен да се жали Касационом суду. Незадовољно или индиферентно је 52 одсто, 32 задовољно, 18 одсто срећно.

Многобројни су разлози за овако добар рејтинг суверениста, а један од најјачих је то што десница, центар и читава левица нису били способни да пруже одговоре на горућа питања која свакодневно тиште грађане, као што су све мања безбедност, захуктала бирократија или вапај за клима уређајима. Када вам неко, попут левичара одговори да је борба за људске животе при великим врућинама у виду постављања "клима" у становима исто што и борба против гојазности наручивањем пице са четири сира, одмах схватите колико су ископчани из реалности и да праве “људску математику”, сабирајући и потирући животе у односу суштинског и хипотетичког питања.  

Једном речју, превише је филозофије код других, уместо простих одговора на једноставна питања. Оставили су суверенистима да пруже те одговоре уместо да то учине они сами, и епилог пред гласачким кутијама за многе сада је једноставан. Питање је сад и шта ће то донети Француској, многи се прибојавају и унутрашњих тензија, али демократски токови се не коментаришу.

ПОДРШКА РУСИЈЕ

Медији који су блиски званичним политичким струјама, настоје да дискредитују Марин Ле Пен и чињеницом да њену кандидатуру подржава Русија. У Француској је у том смислу доста пажње дато подршци коју је лидерка француских суверениста добила од председника Одбора за спољне послове руске Думе Леонида Слуцког за кога се овде каже не само да је поздравио одлуку Ле Пенове, већ и да јавно истиче готово афинитет према њеној политичкој идеологији.

Препоручујемо

Регион

0 1

ЧОВИЋ: БиХ мора преузети одговорност

13. 07. 2026. у 23:30

Регион

0 1

ЗАГРЕБ: Сабор ће сутра расправљати о резолуцији ДП о Хрватима у БиХ

13. 07. 2026. у 22:00

Свет

0 0

РУСИЈА И КИНА ЗАВРШИЛЕ ВЕЛИКУ ПОМОРСКУ ВОЈНУ ВЕЖБУ: Најављена још интензивнија сарадња

13. 07. 2026. у 22:00

Свет

0 1

(УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО) Тешка саобраћајна несрећа

13. 07. 2026. у 21:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације