МЕРЦОВА БАЗА ВАЈМАРСКИ ТРОУГАО: Нови немачки канцелар наменио себи лидерску улогу у јачању веза унутар ЕУ

ВАЈМАРСКИ троугао који, чине Берлин Париз и Варшава, биће "база" новог немачког канцелара, демохришћанина Фридриха Мерца. Он је то потврдио тако што је, само дан пошто је положио канцеларску заклетву, посетио ова две престонице. Као што је често истицао током предизборне кампање, традиционално најближе партнерство Немачке са Француском, мора да укључи и Пољску, посебно што су оба правца сарадње била занемарена током мандата његовог претходника, социјалдемократе, Олафа Шолца. Нови канцелар истиче да ЕУ мора повратити уједињеност, тиме и снагу, а Берлин је себи наменио лидерску улогу у томе.

Фото: Tanjug/AP

Вајмарски троугао, играо је пре много година важну улогу, али је одавно гурнут на маргину. Мерц то жели да промени. Хенинг Хоф из Немачког савета за спољне односе оцењује да, "кад је реч о француско-немачким односима, постоје многа специфична питања, нерешена под Шолцом и француским лидером Емануелом Макроном. "То би сада могло да се побољша са Мерцом", верује Хоф.

Сукоби интереса Немачке и Француске су, међутим, велики као и увек, оцењује Дојче веле. Берлин је, на пример, много посвећенији слободној трговини и има различите приоритете у енергетској политици. И Макрон се, такође, бори на домаћем плану.

Стефан Зајдендорф, заменик директора Француско-немачког института, упозорава на претерано наглашавање односа између двојице на врху и упозорава да је "француско-немачка веза, неупоредиво више од двоје људи који се воле или не воле". Западни аналитичари оцењују да би, после година под десно оријентисаном владом ПиС, сада, са проевропским вођством бившег председника Савета ЕУ Доналда Туска, односи Варшаве са Немачком могли да буду знатно олакшани. Додају да би, међутим, проблем могли да буду планови Берлина за строжу граничну контролу у циљу борбе против нерегуларних миграција.

- Постоји велика опасност да ће нова немачка влада претерати и увести превише контрола - упозорава Хоф, а стварност му већ даје за право. - То би могло да утиче и на исход предстојећих пољских председничких избора, јер се, тренутно, јасно види да Тусков кандидат заостаје.

Немачки медији констатују да Мерц сумња да ли ће САД, под председником Доналдом Трампом и даље бити посвећене НАТО у пружању војне помоћи. Због тога је он, у изборној ноћи, истакао да "Европљани морају да постигну стварну независност од САД". Мерц, из истог разлога, настоји да успостави блиску сарадњу у политици одбране између европских земаља.

Али политички, ЕУ је све више подељена, подсећају немачки медији. Мађарски премијер Виктор Орбан, на пример, одржава добре контакте са руским председником Владимиром Путином и одбија да подржи Украјину, док је премијер Италије Ђорђа Мелони политички блиска Трампу. Десница је скоро свуда у успону, а европске интеграције више нису сигурна ствар.

Нико, међутим, у овом тренутку не ствара више изазова за немачку спољну политику од Трампа. Поред сумње у америчке безбедносне гаранције, од којих се Трамп и експлицитно оградио, увозне царине су тренутно највећи проблем за Берлин. Будући да је Немачка извозна земља, царине је посебно погађају, нарочито кад се зна да је њена привреда у рецесији дуже од две године.

Због ове рањивости, немачка влада настоји да деескалира ситуацију. У коалиционом споразуму јасно се изражена тежња споразуму о слободној трговини са САД средњорочно, док краткорочно, Берлин жели да избегне трговински сукоб и ради на смањењу увозних царина са обе стране Атлантика.

Осим учвршћивања савезничких односа на Старом континенту и ходања по танком леду кад је Америка у питању, Мерц има растуће "отворене ране" на домаћем политичком паркету. Најургентнији је отпор европских земаља против строже мигрантске политике, која прави највећи заокрет од времена демохришћанске канцеларке Ангеле Меркел. Дан пошто је Мерц изабран за канцелара, али тек у другом поподневном гласању, након што се због тога као преседан уписао у анале новије националне историје, Берлин је увео нове рестрикције на копненим државним границама.

Немачки министар унутрашњих послова Александар Добринт издао је наредбу о одбијању миграната који немају потребну документацију, укључујући тражиоце азила на немачким границама. Добринт је објавио одлуку о поништењу инструкције из 2015. године која је дозвољавала улазак држављанима трећих земаља без докумената, са циљем смањења илегалних миграција, рекавши да је број миграната и даље превисок. Добринт, члан Мерцовог конзервативног блока, планира да пошаље до 3.000 додатних полицајаца на границе како би обуздао илегалне миграције, повећавајуци број граничних полицајаца на чак 14.000, извештава "Билд".

Међу првима, оштро је реаговала Швајцарска, која сматра да су планирана систематска враћања миграната са немачке границе у супротности са постојећим законима. Берн изражава жаљење што је Берлин предузео ове мере без претходног консултовања са чланицама бриселске породице, а то додатно отежава Мерцов главни план да се Немачка, после вишегодишње паузе, наново етаблира као лидер Европе у којој треба да завлада сагласје.

Швајцарске власти прате последице и разматрају могуће мере, написало је на платформи Икс Савезно министарство правде и полиције. Берн очекује да враћања миграната неће ометати прекогранично кретање људи и робе. Грађани обе земље морају бити у могућности да наставе слободно да прелазе границу на путу до посла, саопштило је швајцарско Министарство, а министар правде Беат Јанс, предложио је састанак на министарском нивоу и чека одговор.

Споразум о војној сарадњи

ПОЉСКА и Француска, споразумом се обавезују да једна другој пруже помоћ, у случају војне претње, каже Доналд Туск. Споразум обухвата сарадњу у областима одбране, енергетике, нуклеарне технологије и саобраћаја. "Одредба коју имамо у споразуму предвиђа да се, у случају претње нападом на Пољску, или Француску, обе земље обавезују да пруже помоћ, укључујући и војну помоћ", рекао је Туск и оценио да су одредбе споразума "преломне за безбедност обе земље". Туск је такође нагласио да нови споразум отвара могућности за сарадњу на потенцијалном проширењу француског "нуклеарног кишобрана и на Пољску, али да није алтернатива односима Варшаве са САД".

Балансирање на рубу

НОВОГ немачког канцелара Фридриха Мерца и коалицију демохришћана и социјалдемократа, чекају огромни изазови који треба да балансирају између најављеног наоружавања Бундесвера и рецесије. Нова влада би већ на почетку требала да нагласи разлику у односу на ранију семафор-коалицију коју су под канцеларом Олафом Шолцом чиниле социјалдемократе, Зелени и либерали. Премијер економски најјаче немачке покрајине Баварске, Маркус Зедер, истиче да ће "јачање привреде и ограничавање илегалне миграције, земљу довести ред и дати јој нови замах", али да мора да се спроведе "пуном паром". У табору социјалдемократа се, међутим, не осећа воља за темељном променом, они се противе драстичним резовима, посебно у социјалној политици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације