АНАЛИЗА: Ово ће бити коначан исход рата САД и Израела против Ирана?

РАТ САД и Израела против Исламске Републике Иран траје са прекидима безмало пет месеци.

Илустрација АИ/ЧетГПТ

Губици на обе стране су многоструки, али ако изузмемо бројке из ове рачунице, могли бисмо направити јасну дистинкцију између слике Блиског истока пре 28. фебруара и данас.

Упутио бих читаоце на интервју који је дао министар спољних послова Ирана Абас Аракчи, човек који се можда једино мање од Пакистана залагао за постизање мира, чак на удару Иранске револуционарне гарде да прави договоре иза кулиса. Аракчи је рекао у интервјуу од пре пар дана да је Иран током рата променио безбедносну архитектуру Блиског истока, што јесте кључна реченица у сумирању сукоба који се интензивира.

Иран и Блиски исток пре 28. фебруара

Техеран са својим сателитима Хезболахом и Хамасом, али и различитим верско-милитантним групама у Ираку представљао је завидну силу и претњу и пре 28. фебруара. Свака претња постала је реалност од тог дана, а нарочито од периода када се прекид ватре окончао, а преговори пропали.

Данас је Техеран шеф Блиског истока, који апсолутно управља делом Либана, а Ирачани су потпуно окренути сарадњи са некадашњим непријатељем. Сирија се бар формално држи по страни и гради свој пут, додуше, бар наизглед прозападни.

Рат је почео због наводне нуклеарне претње коју Техеран представља. Током јуна 2025. године Израел, а потом и САД, гађале су иранску базу Фордо из истог разлога, да би се председник САД Доналд Трамп похвалио како је акција „Поноћни чекић“ успешно изведена. Само осам месеци касније почеле су опсежне израелско-америчке операције против Ирана.

Иран је, бар према изјавама америчког председника и израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, био на коленима након удара од јуна 2025. Ипак, испоставило се да ни Вашингтон, ни Тел Авив или нису били у праву или су само тестирали терен за предстојеће нападе.

Све у свему, напад на Иран није дао очекиване резултате, нити је спречио Техеран да настави са својим нуклеарним програмом. Ирански утицај садржао се у Либану и остацима Хамаса у Палестини. Значи да промене у безбедносној структури није било, тас на ваги био је уједначен.

Иран и Блиски исток након 28. фебруара до данас

Ударима на иранске положаје и обезглављивањем државе, САД и Израел су саопштавале да би Техеран могао да капитулира у наредних пар недеља. Поморска блокада и криза у Ормузу су додатно ишли у прилог тој тези.

Ипак, Иран је уз невероватне губитке увидео у чему лежи снага америчке силе на Блиском истоку. То су најпре, ако посматрамо војно – базе у региону. Ако гледамо политички утицај – наравно Израел и нафтом и капиталом богате земље попут Кувајта, Катара, Емирата итд. Базе које САД користе у региону, попут од пре неки дан погођеног Мувафак Салтија у Јордану, капацитета су који се котирају као светски за америчку силу.

Сателитски снимци разорене базе у Јордану погледајте испод:

Иран се најпре фокусирао на ракетирање Израела, како директно тако и преко Хезболаха. Затим су уследили удари на нафтна постројења у региону, што је био директан ударац на жилу куцавицу и највећи извор прихода. Цене нафте су драстично скочиле, како због блокаде Ормуског пролаза, тако и удара на нафтна постројења.

Последњих недеља Иран циља и инфраструктуру која служи за најосновније потребе становништва – попут инфраструктура за десалинизацију.

Регион зависи од иранске воље, односно Иран реципрочно удара по региону и америчким снагама, карактеришући те нападе као одмазду због уништавања цивилне инфраструктуре, што и јесте директно наређење Доналда Трампа.

Просто, најавом и спровођењем у дело интензивирања сукоба Трамп је тиме управо то и добио – Техеран је тај модел применио према Вашингтону и његовим сателитима. Оно што Вашингтон спроводи хиљадама километара далеко од своје територије, чиме се декларише као светска суперсила, Иран спроводи у свом региону, чиме јасно ставља до знања ко је регионална сила.

Тема није зашто Иран није светска сила, јасно је зашто није, чиме се на неки начин и даје одговор на питање зашто се тренутно против њега води агресија. Такође, намеће се одговор зашто САД не би могле да више од овога ескалирају сукоб, пре свега мислим и на разорнија оружја, али не и на бесмислену копнену операцију, до које нема логике да дође.

Иран такође копнену не би могао, не би ни смео да нападне Израел. Прво, нису суседи, друго, таква акција би врло брзо била пропаст због невероватне израелске копнене силе у садејству са америчким снагама.

Долазимо до реченице са почетка текста коју је изрекао Абас Аракчи, а то је да је Иран променио безбедносну архитектуру Блиског истока – тренутно стање је сликовит опис те изјаве и након свега горенаведеног видимо тај кратки пут и успех који је Техеран остварио, по коју цену, то је већ неко друго питање.

Иран и Блиски исток после рата

Ако је главни проблем САД и Израела ирански уранијум, односно страх да Техеран не развије нуклеарно оружје, постане недодирљив као Северна Кореја и тиме постане светска сила, јасно је како се овај рат мора завршити. Потпуном капитулацијом или, у америчком случају, повлачењем једне стране.

Техеран се никада неће одрећи обогаћивања уранијума, а ајатолах Моџтаба Хамнеи је јасно рекао да је он једна од светих ствари иранске државе.

Трамп неће поновити америчке грешке везане за, на пример, Пјонгјанг, који, иако под санкцијама, јесте недостижан плен, чак одељен најобезбеђенијом границом на свету. Недостижан, не јер га чувају Кина и Русија, чувана је и Сирија, па је Башар ал Асад за пар дана нестао са историјске позорнице. Недостижан је због свог нуклеарног оружја.

Како би ли тек толики Иран, којег је немогуће копнено потчинити, што се показало и у Ирачко-иранском рату 1980–1988, где је зубе сломила моћна армија Садама Хусеина, био недостижан плен, а опет опасност по регион. Много је Иран већа опасност по регион, неголи Северна Кореја, окружена светским силама!

Управо јер се овде не може завршити, Иран не сме добити нуклеарно оружје, копнено је немогуће извести било какав напад, свака даља ескалација води ка контраескалацији, Иран тренутно кроји читаву ситуацију. Имамо делимичну пат позицију, у којој и једну и другу страну дели по потез.

Ако се сетите преговора у Исламабаду и Женеви, тачка која се односи на ирански уранијум остављена је да буде део коначног споразума. До њега нисмо дошли због обнављања сукоба. Остављање те тачке за коначни споразум било је евидентно попуштање Америке пред Ираном, који је увек у стилу да иде на преговоре како не би био представљен као несарадљива страна.

Одбијање Израела и Хезболаха да окончају ратна дејства у Либану и одбијање израелских снага да напусте ту земљу заковало је ексер у мртвачки сандук преговора САД и Ирана.

Кључне тачке потенцијалног споразума

Следи нам кратак период удара и контраудара, након којег ће нека трећа или четврта страна бити искоришћена као арбитар да се седне за преговарачки сто.

Идеја да Иран прихвати комисије које би контролисале пренос уранијума у неку другу земљу, а видели смо да има заинтересованих, врло је вероватна. Али ако је напад на Фордо био показатељ да Иран може широм своје непрегледне земље да се бави обогаћивањем, упркос удару за који се тврди да окончава ирански нуклеарни програм, која нам то комисија или сила гарантује да ће икада бити сав уранијум склоњен?

Шта би добиле САД?

Карта на коју Иран може играти и која му једина преостаје јесте управо ова – наводни престанак обогаћивања уранијума.

Американци на томе инсистирају, видели бисмо у наставку, ако бисмо до ове тачке дошли, како би САД и под којим условима прихватиле да се исконтролише цео овај поступак. Али иранска потенцијална одлука да се овај процес спроведе везала би САД руке и уста, те би свако даље детаљисање и представљање Ирана као несарадљивог било лоше тумачено у медијима.

Шта би добио Иран?

Иран би заузврат добио одмрзавање имовине сукцесивно, пролаз кроз Ормуски мореуз био би контролисан од стране Техерана, а бродови САД и савезничких сила остали би доминантни у Арапском мору, у случају да Иран опет одлучи да затвори мореуз.

Око наплате би се засигурно нашло неко разумно решење. Иран би тешко имао обавезу да надокнађује штету нанету комшијама, које засад само желе да се мир што пре успостави и осим упућивања протестних нота ништа не чине.

Либан

Питање Либана, од којег не одустају ни Израел ни Иран, наизглед је најпроблематичније. Израел, и да се Иран заиста одрекне нуклеарног програма, не би одустао од овог рата у којем не губи ништа, а решава своја егзистенцијална питања, а то су Хезболах и Хамас.

Иран исто тако мора да схвати да се Израел своје безбедносне зоне у Либану неће одрећи, стога, да би се споразум начинио, у Либану се мора одржати замрзнут конфликт, успоставити до сада формирана безбедносна зона, али се и признати присуство Хезболаха.

Foto: Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit

Гарант да се ватра неће отварати морају бити Иран и САД. Влада, која је потпуно безначајна, морала би да се помири са таквом ситуацијом, али њу свакако нико ништа до сада није питао, а какви су изгледи, нити ће.

Из свега наведеног, ово је реални споразум који би био привремен из два разлога – Иран не би заиста прекинуо нуклеарни програм, а други је да Израел и Хезболах отворе ватру једни на друге.

Поента споразума који на Блиском истоку настају јесте да се потпуно исцрпљене стране опораве до наредног сукоба. Питање рата је за њих увек питање – ми или они. Нарочито у случају Израелаца, који на својој територији воде један такав рат.

БОНУС ВИДЕО: СНИМЦИ ИЗ ДРОНА: Израелска војска објавила видео удара на иранске системе ПВО

Препоручујемо

Свет

0 6

МИСЛИЛИ СУ ДА СМО РАЊЕНИ ЛАВ, А САДА ЖАРИМО И ПАЛИМО РЕГИОНОМ: Аракчи научио памети САД и Израел, интервју показао снагу Ирана

19. 07. 2026. у 21:34

Свет

0 3

ЕКСКЛУЗИВНО! САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ ИРАНА ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА: Оно што Техеран прави целом свету утерује страх у кости (ФОТО/ВИДЕО)

10. 07. 2026. у 23:44

Свет

0 2

"ИМАМО НОВУ ДОКТРИНУ, ПРЕВЕНТИВНИ НАПАД" Ирански генерал најавио нову "специјалну војну операцију" у Либану?

23. 06. 2026. у 15:46

Свет

0 5

РУСИЈА И ИРАН У КРЕМЉУ ЦРТАЈУ НОВУ КАРТУ БЛИСКОГ ИСТОКА: Оно што ће наметнути изазваће Трећи светски рат

22. 06. 2026. у 22:38

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације