БЕЗ ПОКЛОЊЕЊА ЈОВАНКИ ОРЛЕАНКИ: Празник рада у Француској по традицији славили левичари, али и суверени десничари

Радничке првомајске поворке левичара опште су присутни визуелни миље у Француској, али је мало познато да се тога дана на улицама истовремено окупљају и суверени десничари. Два дефилеа годинама су се у Паризу вешто избегавала и заобилазила.

Фото: Горан Чворовић

Зашто присталице лево оријентисаних странака и синдикалци табанају калдрмом овог датума више је него јасно, имајући у виду дуг историјат радничког протеста на Празник рада, који сеже два века уназад. Али, шта на улице изводи десничаре?

Дуго година присталице некадашњег Националног фронта на чијем челу је био Жан Мари Ле Пен окупљале би се на париском Тргу Opera у поворци до Трга Пирамида, где се налази споменик Јованки Орлеанки. Ова манифестација одржавана је од 1988. године и имала је дубоко националну конотацију, везано за лик и дело француске хероине. Али, на тај начин се истовремено одавала и слика борбе ове политичке формације за радничка права.

Обележавање дана Јованке Орлеанке слави се 8. маја, у част ослобађања Орлеана 1429. године. Овај датум је француска десница, чак, желела кроз историју да утврди као другу националну светковину, уз 14. јули. Осми мај је празник патриотизма за Французе.

После Другог светског рата, дошло је до поклапања датума, јер се тога дана на Западу слави Дан победе. Тако су се два празника обележавала заједно све до 1988, када се овај датум подударио с другим кругом председничких избора на којима је учествовао Жан Мари Ле Пен, па је те године све померено недељу дана раније, за 1. мај. И тако је опет дошло до преклапања празновања, али овога пута са левичарима за Празник рада. Тада је одлучено да надаље тако и остане, да би се показао социјални карактер странке.

Од како је Марин Ле Пен кренула да поправља имиџ партије, мењајући јој и име, одустало се од окупљања код споменика Јованки Орлеанки, али су суверенисти наставили да се састају 1. маја, одржавајући интересовање и бригу за радничка права. Многи радници гласају управо за њих. Сусрети код споменика постали су превелики терет за Национално окупљање.

Трагедија која се догодила 1995. године на тај дан, на маргинама дефилеа националне деснице, остала је упамћена по злу у француској новијој историји. Тада су тројица скинхедса опколила на мосту Карусел двадесет деветогодишњег Мароканца и оца двоје деце Браима Бурама, а онда га је један од њих, из расистичких побуда, гурнуо у Сену. Не знајући да плива, Бурам се удавио.

Остала је упамћена и 2015. година, када Марин Ле Пен није дозволила свом оцу да се обрати испред споменика Јованки Ореланки, после његовог испада у коме је поновио да су гасне коморе биле само "детаљ из Другог светског рата". Жан Мари Ле Пен је тада гласно позвао Јованку Орлеанку у помоћ, и без дозволе се обратио окупљенима. Неколико седмица касније, искључен је из странке. Каснијих година, партијска делегација је само остављала венац пред спомеником јунакињи у ослобађању Француза од енглеске доминације.

Ове године Марин Ле Пен и председник странке Жордан Бардела окупили су присталице у граду Нарбону, у Окситанији, на крајњем југу земље. Обратили су се пред око пет хиљада људи, док их се преподне на другој страни окупло још толико, да би протестовали против њиховог доласка.

Лидерка француских суверениста је том приликом поручила да земља "социјално крвари" и протестовала због масовног сељења индустрије. Том приликом се осврнула и на првостепену  судску одлуку да јој се пет година забрани да учествује у изборном процесу због афере фиктивних запошљавања у Европском парламенту, обећавши својим следбеницима да ће наставити борбу за одбрану части "све до уласка у Јелисејску палату".

Имајући у виду да је у сондажама далеко најбоље пласирани кандидат за председничке изборе 2027. године, присталице је позвала да је подрже да им не би "украли изборе и конфисковали демократију". Њен говор су накратко инцидентом прекинули припадници антисемитског удружења.

СОЦИЈАЛИСТИ "ИЗДАЈНИЦИ"

Према синдикалним подацима, на различитим левичарским манифестацијама у Француској током првомајских празника окупило се триста хиљада људи. Полиција је избројала 157.000. На основу такође различитих података из истих извора, у дефилеу у Паризу између тргова Италије и Нације, било је 100.000, односно 32.000 манифестаната.

Том приликом у главном граду ухапшене су 54 особе, од којих је 19 задржано у притвору, због различитих инцидената. Између осталог, на три места подметнута је ватра. Такође, припадници "Црних блокова" напали су представнике Социјалистичке партије, називајући их "издајницима". Том приликом било је и повређених. У целој земљи ухапшена су 72 изгредника.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације