“НИЈЕ ПРОБЛЕМ ШТО ЈЕ ДИГНУТ У ВАЗДУХ” Букти сукоб између две НАТО земље, највећа мистериозна саботажа прети да распали Европу

ПРИГУШЕНЕ експлозије и млаз мехурића који су касне септембарске ноћи 2022. пробили површину Балтичког мора разорили су два гасовода Северни ток, кључну руску гасну магистралу ка Европи. Напад се догодио само неколико месеци након почетка руске инвазије на Украјину, а ударни таласи те ноћи одјекују континентом и годинама касније, пише ЦНН.

Foto: Printskrin Youtube

Напад на гасоводе покренуо је међународну мистерију, а сумња је испрва пала на Русију, док су чак и Сједињене Државе биле приморане да негирају било какву умешаност. И данас, док се Немачка припрема за кривично гоњење осумњичених украјинских саботера, интрига не јењава. Штавише, напори Пољске да заустави случај – очигледно како би заштитила своју савезницу Украјину – изазвали су нове тензије у Европи.

Немачка изгледа одлучна да приведе одговорне правди те је издала налоге за хапшење двојице Украјинаца: Володимира Журављова, који је ухапшен у Пољској, и Серхија Кузњецова, ухапшеног у Италији.

Међутим, одлука пољског суда средином октобра да ослободи Журављова озбиљно је поткопала наде Берлина. Према мишљењу судије, ако су експлозије биле украјински чин саботаже, то је био оправдан одговор на ничим изазвану инвазију.

"Ако је Украјина заиста била организатор овог чина агресије, онда само Украјина може бити одговорна за овај догађај", рекао је судија Дарјуш Лубовски у пресуди којом је зауставио изручење. Журављов (49) тврди да нема никакве везе са нападом. Немачки тужиоци га, пак, описују као "обученог рониоца" који је био "део групе која је поставила експлозив на гасоводе Северни ток 1 и 2".

У међувремену, Серхиј Кузњецов (49), бивши украјински војник и наводни координатор операције, ухапшен је у Италији крајем августа. Његов адвокат изјавио је за ЦНН да Кузњецов пориче кривицу и жали се на одлуку о изручењу Немачкој.

"Покушај Путина да подели ЕУ"

Став Пољске јасно је изнео премијер Доналд Туск. "Проблем Европе, проблем Украјине, проблем Литваније и Пољске није у томе што је Северни ток 2 дигнут у ваздух, већ у томе што је изграђен", рекао је новинарима. Додао је да "свакако није у интересу Пољске, нити у интересу пристојности и правде, да се овај грађанин кривично гони или изручи другој држави".

Тусков став одражава дугогодишњу забринутост због гасовода. Још 2007. тадашњи пољски министар одбране Радослав Сикорски критиковао је Северни ток 1 као "најскандалознији покушај Путина да подели и нашкоди ЕУ". Слична упозорења деценијама су стизала и из САД.

Пољски став разоткрио је поделе у Европи, а мађарски министар спољних послова Петер Сијарто описао га је као "шокантан". "Једно је јасно: не желимо Европу у којој премијери бране терористе", написао је на друштвеној мрежи X.

За многе постсовјетске земље, ово је тренутак испуњења након деценија упозоравања на опасност зближавања с Русијом. Бивши литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис рекао је за ЦНН да, ако се правни случај посматра изоловано, "могао би да нас натера да заборавимо како смо тамо доспели".

"То је држава владавине права"

За разлику од Данске и Шведске, које су одустале од истрага, Немачка истрајава. "То је држава владавине права", објашњава Штефан Мајстер, стручњак за источну Европу из Немачког савета за спољне односе. Он сматра да је упорност Берлина усмерена на домаћу публику, посебно због десничарских популиста из АфД-а који доводе у питање кредибилитет државних институција.

Немачка је била покретачка снага иза пројекта Северни ток и од њега је имала огромне користи. Готово 30% немачких потреба за гасом 2016. године покривали су руски добављачи. Везе су биле и политичке; бивши канцелар Герхард Шредер након мандата је прешао у управу руских енергетских дивова Гаспрома и Росњефта.

Гасоводи су постали симбол зависности од јефтине руске енергије, а критичари сматрају да је Европа због тога жмурила на агресију Москве у Грузији 2008. и Украјини 2014. У недавно објављеним мемоарима, бивша канцеларка Ангела Меркел одбацила је оптужбе о зависности, називајући Северни ток 2 "реликтом пропале инвестиције".

Мистерија око експлозија и даље подстиче тензије у Европи у тренутку када је јединство против Русије кључно. Но, без обзира на исход немачке правне борбе, једна је ствар сигурна: руски гас више неће тећи ка Европи као пре 2022. године.

Од почетка инвазије, Европа се убрзано одваја од деценијске зависности, а уништење Северног тока тај је процес само убрзало. Удео Русије у увозу гаса путем гасовода у ЕУ пао је са више од 40% у 2021. на око 11% у 2024. Како је то у марту сажео естонски министар спољних послова Маргус Цахкна: "Право место за Северни ток 2 је на дну мора, у комадима".

(Индеx)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације