КРАХ АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ У УКРАЈИНИ: Прете штапом Москви, шаргарепу нуде Кијеву

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

22. 11. 2021. у 21:47

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе би требало да утичу на ситуацију у Донбасу преко Кијева, а не вршењем притиска на Русију, пише новинар америчког листа „Политико“ Семјуел Чарап.

КРАХ АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ У УКРАЈИНИ: Прете штапом Москви, шаргарепу нуде Кијеву

Фото: Депоситпхотос/Принтсцреен

Према његовом мишљењу, он је већ доживео политички „дежа ву“ због одлуке Бејденове администрације која је поново одлучила да понуди Москви штап, а Кијеву шаргарепу, трудећи се да се обрачуна са Русијом уз помоћ санкција, а да Украјину економски и политички веже за Запад. Међутим, такав приступ више није актуелан.

-САД заиста имају утицај на Украјину, али он није баш најбоље искоришћен. Уместо што су се усредсредили само на вршење притиска на Русију, администрација Бајдена мора да натера Кијев да прихвати мере у циљу испуњења Минских споразума. Украјина за њих није показала неку посебну жељу још од пре шест година када су потписани, изјавио је Чарап.

Међу мерама, које би САД могле да затраже од Украјине, он је назвао и универзалну амнестију или уставне амандмане који су од 2018. године „заглављени“ у Ради. Он је уверен да ће спремност за мировно решење дати Русији гаранције за смањење сукоба.

-Без спремности да се Украјинци подстакну на игру са лоптом званом Мински споразум данашња америчка политика јачања претњи Москви и подршке Кијеву могла би бити недовољна да се заустави рат. Могуће је да ће Бајден морати да натера Украјину на неке болне кораке и компромисе како би је спасао од катастрофе, резимирао је аутор.

Подсетимо, украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.

Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.

rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО: "ФТ1П" даје одговор, како да оснујете предузеће?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду

ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду

РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.

09. 02. 2026. у 11:26

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

ОДРЕЂЕН ПРИТВОР ОСУМЊИЧЕНИМА ЗА БОМБАШКИ НАПАД НА КУЋУ ЗДРАВКА ЧОЛИЋА: Ево колико би могли да остану иза решетака