ЊИХОВА „ЖЕТВА“ ОБАВЉАЛА СЕ И У АНТИЧКИМ ВРЕМЕНИМА: Ко су „домари“ морских гребена (ФОТО)

МОРСКИ краставци, или домари мора, претражују и чисте морско дно, омогућавајући другим животињама да се развијају. Људи на Филипинима „беру“ ове дежмекасте, кожнате животиње из мора барем сто година, а њихова „жетва“ у Азији обављала се и у античким временима.

Фото: freepik.com

Овим специфичним браонкасто-зеленим животињама потребне су године одгајања.

На Филипинима, група жена ради на њиховом размножавању. У области градића Болинао, око 300 километара северно од престонице Маниле, налази се фарма морских краставаца, изграђена путем сарадње локалних житеља и научника пре скоро две деценије. Они су желели да обнове број ових створења која личе на краставац, а тамошње воде су их некад биле препуне.

ДРАГОЦЕНОСТ У КИНЕСКОЈ КУХИЊИ

Морски краставци су из исте породице као морске звезде и морски јежеви, а популарни су у Источној Азији из кулинарских и медицинских разлога. У кинеској кухињи се чак сматрају драгоценошћу. Килограм највредније врсте сушеног морског краставца, Apostichopus japonicus, процењује се на 1.782 долара у просеку. За Holothuria scabra, пешчану врсту која се гаји на фарми у Болинау, цене варирају од 220 до 1.080 долара, зависно од величине.

Филипини су били главни произвођач дивљих морских краставаца између 1985. и 1993, а извозили су око 3.000 до 4.000 тона. Међутим, претерана експлоатација довела је до оштрог опадања залиха. Током 1980-их, рибари у Болинау и суседном острвском градићу Анда сакупљали су до 100 килограма по особи дневно. Дневни улов по особи опао је на само 25 килограма деценију касније, а до 2002. године на жалосних 2,55 килограма, пише Би-Би-Си.

КОРИСНИ ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Поред економске вредности, морски краставци су корисни за животну средину. Они чисте седименте на морском дну једући бактерије и разлажући органску материју и рециклирају нутријенте корисне за екосистем. Недавно је откривено да њихово присуство чак сузбија болести међу коралима.

Болинао и суседна насеља су позната по богатом морском животу, са 200 квадратних километара коралног гребена који пружа користи путем заштите обалске линије, рибарства, аквакултуре и туризма. Анет Мењез из Института за морска истраживања Универзитета Филипини (УПМСИ) обратила се рибарским заједницама у Болинау почетком 2000-их са предлогом развоја система за обнову популације морских краставаца.

Мењез је истраживала морске бескичмењаке од 1980-их, укључујући начин обнове популација морских јежева и џиновских шкољки. Универзитет се посветио конзервацији морских краставаца кад је примећено смањивање њихове популације. Мењез каже да су рибари тада хватали мале морске краставце пре него што су били довољно зрели за репродукцију.

ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ ПОПУЛАЦИЈЕ МОРСКИХ КРАСТАВАЦА

Како се наводи, репродукција не успева због малог броја (велике раздаљине између јединки) и због непостојања зрелих јединки. Идеална густина је 50 морских краставаца по хектару за репродуктивно способну популацију – у таквим ситуацијама су истраживачи приметили масовне догађаје размножавања и повећано присуство дивљих морских краставаца.

Пројекат обнове популације почео је 2007. године. Усавршен је процес миграције морских краставаца на најбоље локације за сваку фазу раста. Почетак је рађање у универзитетским базенима, где морски краставци израсту у ларве од 4мм (отприлике величина зрна пиринча) које се онда предају на одгој у мору качећи их на плутајуће мреже, где се могу хранити перифитоном – алгама и другим бактеријама.

Кад нарасту до најмање три грама, тј. до величине палца, за шта је потребно око 40-60 дана, са мрежа прелазе у океански вртић од једног хектара да би живели са другим морским краставцима 3-6 месеци. После тога, фармери их пуштају на фарму од пет хектара, где се могу срести и парити са другим животињама док не достигну прикладну продајну величину од 320 грама, за шта може бити потребно више од годину дана.

Овај процес се изводи два пута годишње, али дужина сваког циклуса варира у зависности од брзине развоја. Фармери учествују у одгоју, сакупљању података и надгледању морских краставаца у заштићеној зони. Само радници повезани са пројектом имају дозволу да сакупљају морске краставце у оквиру постављених граница.

У јулу 2009., мање од две године након што су прве јувенилне јединке пуштене, популација се повећала са око 400 на више од 5.500. Број репродуктивно зрелих индивидуа се такође повећао са 37 по хектару седам месеци након ослобађања на 249 након 19 месеци, услед масовног размножавања. Подаци из 2024. кажу да фарма има густину од 4.415 морских краставаца или 883 по хектару.

ПОРАСЛО ПРИСУСТВО И ДРУГИХ ЖИВОТИЊА

Осим повећања броја морских краставаца, порасло је и присуство других животиња. Примећено је више врста морских краставаца и риба. Морски краставци чисте екосистем и зато се појављује више риба. Неке рибе полажу јаја на подручјима мангрова и долазе друге животиње као што су крабе и шкампи. Међутим, екстремни временски догађаји попут тајфуна разбацају морске краставце ван граница фарме, одлажући „жетву“. Има и илегалног хватања животиња.

Између 2008, годину дана од почетка програма, и 2018, само 467 килограма у мокром стању (14 килограма након сушења) сакупљено је у 11 „берби“. Током врхунца у 1980-им, једна особа би могла да сакупи толико за само четири дана.

Ова читава жетва вреди само 558 долара и та сума се дели између 30-ак фармера укључених у пројекат. То је мало у поређењу са могућом зарадом од других морских бескичмењака у Болинау, као што су шкампи, лигње и октоподи.

„Узгајање морских краставаца не може бити главни извор прихода пошто нема много новца. Подржавамо то као додатну зараду“, каже Вилфредо Уј, директор Центра за изучавање морских краставаца на Државном универзитету Минданао у Навану на југу Филипина.

Добра ствар у погледу морске фарме морских краставаца јесте да штитите не само морске краставце, већ читав екосистем. Они штите фарму, морску траву и све што живи у морској трави.

Истраживачи са свих фарми морских краставаца истичу друштвени значај за заједнице као најважнији учинак. Отпорност није само отпорност екосистема – то мора да буде отпорност обалских заједница и екосистема од којих зависе, каже Мењез.

У јануару 2025, власти су званично прогласиле три села у програму УПМСИ за ексклузивну зону морских краставаца. Закон забрањује сакупљање морских краставаца и трговину тим животињама из зоне ако им је тежина мања од 320 грама – приближна тежина зрелог морског краставца. Локалне власти се такође обавезују на финансијску подршку фармама морских краставаца у Болинау.

Жене нарочито имају велику улогу на фармама морских краставаца. На острву Негрос, углавном жене и деца гаје морске краставце, надзиру и бележе податке, размештају их по фарми и чувају од крађе, пише лист.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца

Препоручујемо

Панорама

0 8

ПОДВОДНА РОМАНТИКА: Две орке снимљене током "француског пољупца" (ВИДЕО)

05. 07. 2025. у 00:00

Панорама

0 0

ПРОНАЂЕНА НАЈМАЊА ЗМИЈА НА СВЕТУ: Нико је није видео две деценије (ФОТО)

26. 07. 2025. у 00:33

Панорама

0 1

БАЗЕН НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА МИРИШЕ: Јак мирис хлора није добар знак

26. 07. 2025. у 00:00

Панорама

0 0

СЕМ АЛТМАН ОТКРИО: Ово су 3 најгора могућа сценарија за развој вештачке интелигенције

25. 07. 2025. у 01:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације