МЕЂУНАРОДНИ ДАН АКЦИЈЕ ЗА КЛИМУ: За бољи живот свих нас

МЕЂУНАРОДНИ дан акције за климу је глобална акција која се обележава у више од 170 држава света, сваког 15. маја. Тај дан се обележава као дан борбе против климатских промена.

Фото Shutterstock

Термин климатске промене користимо када говоримо о променама климе које се догађају од почетка двадесетог века. Промене које су регистроване претходних, као и оне које се предвиђају за наредних 90 година, сматрају се резултатом човекових активности, а не последицама природних промена у атмосфери.

Или суше или поплаве, Фото АП

Ефекат стаклене баште је веома важан феномен када говоримо о климатским променама зато што се односи на гасове који Земљу одржавају топлом и којима припада највећа заслуга за постојање живота на њој. Неке од гасова који праве “ефекат стаклене баште” људи производе у свакодневним активностима. Та додатна количина коју производе људи главни је фактор који утиче на глобално загревање.

Научници предвиђају да би глобално загревање могло да допринесе масовном истребљењу дивљих животиња у блиској будућности, деловањем на чак милион врста, што је око четвртина познатих врста. Животиње и биљке које су навикле на хладније климатске услове мораће да се померају према половима или узбрдо чак и услед малих промена климе.

Новости

Такође, научници упозоравају да концентрација угљен-диоксида (ЦО2) у атмосфери премашује дозвољену границу од 350ппм. Тренутна концентрација ЦО2 у атмосфери износи 406,69 ппм, што доводи до глобалног отопљавања климе, топљења глечера и леденог покривача на половима, као и чешће појаве суша и поплава.

Агенда 2030, коју су УН усвојиле 2015. године, дефинише глобалне активности за борбу против климатских промена у оквиру 13, циља одрживог развоја – Хитна акција за климу. Поред тога, Париски споразум из 2015. године даје смернице и циљеве које треба постићи како би се избегле катастрофалне последице климатских промена које наука предвиђа уколико не предузмемо хитне и одлучне кораке.

Стратегија Србије у борби против климатских промена

У Србији је у марту 2021. године усвојен Закон о климатским променама који предвиђа механизме за смањење емисије штетних гасова. 

Србија се обавезала да ће, попут ЕУ, до 2050. постати нискоугљенично друштво и предвиђено је усвајање Стратегије нискоугљеничног развоја. То значи да би до 2050. требало да престане са производњом струје на угаљ. 

Фото: Танјуг

Свој допринос овој борби дају и највеће домаће компаније. Шта то конкретно значи, распитали смо се у највећој домаћој нафтној компанији, НИС-у. Они наводе да предано раде на унапређењу заштите животне средине и смањењу емисија у ваздух. Тако је, на пример, захваљујући сталним улагањима у модернизацију Рафинерије нафте Панчево и почетком рада пројекта „Дубока прерада" у новембру 2020. године, НИС додатно смањио емисије загађујућих материја у ваздух из рафинеријских постројења. Услед престанка производње мазута са високим садржајем сумпора емисије СО2 смањене су за чак 98 одсто. У НИС-у још наводе да су у еколошке пројекте и бизнис иницијативе које значајно доприносе унапређењу заштите животне средине од 2009. године инвестирали више од 900 милиона евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације