ПОГЛЕД ИСКОСА: Балша Рајчевић - сведок наше ликовне сцене
БАЛША Рајчевић је значајно име српске уметности и ликовне критике, па је свака његова књига о уметности - догађај.
Фото приватна архива
Мало критичара одликује изграђен став и истрајност, а још мање је способно да своје писање обједини у корицама књиге. Ликовна критика је професија у одумирању, а Рајчевићеви текстови сећају на њене звездане часове поштења, доследности и мисаоности. Тако је овај београдски критичар (рођен 1941.) у директној наследној линији која се пружа од Миодрага Б. Протића, Лазара Трифуновића, до Срета Бошњака и Ђорђа Кадијевића.
Рајчевић је сада један од најпоузданијих сведока и саучесника наше ликовне сцене, не само због своје доби, већ и способности да аналитички и синтетички промишља уметност.
Још само Ђорђе Кадијевић из те старије генерације, зна да до те мере филозофски проблематизује текст, да га оголи до онтолошких основа, постављајући у основи само једно питање: Шта је уметност? Поред мисаоне, концептуалне заснованости, којом се одликују и Рајчевићеве скулптуре и колажи, његови текстови су интересантни за читање, он никада не запада у празнословље, досадну, самодовољну анализу, које се толико грозио Дадо Ђурић.
Као и његови претходници, Рајчевић ради на успостављању вредносног критеријума, у време када су у уметности попустиле све стеге, када се више нема обзира ни према чему, а уметничко деловање се расплинуло до бесмисла и самопорицања. Реч је можда и о узалудној, донкихотовској делатности, о беспотребности критике, али је такав приступ једино могућ и частан.
Само је Рајчевић међу дипломираним вајарима и магистар историје уметности, о његовим скулптурама објављена је монографија (УЛУС, 2005), а између 1985. и 2020. публиковане су још три књиге његових критика, есеја и чланака о уметности. У међувремену, постао је и цењени књижевник, а бави се и сликарством. Текстови у књизи "Из београдских галерија" писани су у распону од 2011. до 2016. године, обухватају критике али и дуже студије, објављене у листовима и часописима "Књижевне новине", "Ликовни живот" и "Данас", у којима је Рајчевић више година био стални ликовни критичар. У књизи су представљени ствараоци из више генерација, од најстаријег Миодрага Б. Протића (1922) до најмлађе Звездане Лазин. Заступљене су скоро све врсте уметности, а анализирани су у приказима домети и ставови изнесени у шест књига о уметности. Осим славних академика и професора ту су и мање познати уметници, као и по који уметнички фотограф.
Крећући се у свом избору средњом линијом проверених и чисто ликовних вредности на трагу високог модернизма, када је југословенска уметност била на врхунцу, не залазећи у крајности авангардизма или миметичке фигурације, овај критичар је на делу, у пракси, као и у есејистичком деловању, указао на неопходност заснивања уметности као савремене естетске и етичке категорије.
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)