ДУХОВНА СИТУАЦИЈА МОДЕРНИХ ВРЕМЕНА: О уметничкој прози о доживљајима света великог српског писца Бранимира Шћепановића
СТИД се појављује и у модерном осећању живота: када је Јозеф К. - у последњој реченици Кафкиног "Процеса" - помислио да га убијају "као пса", њему се учинило да га надживљава - стид.
Фото В. Данилов
Тешко одредиво осећање стида свакако припада егзистенцијалном апелу који је ситуиран у модерној књижевности. Јер - писао је Ками - "оно по чему се модерна осећајност разликује од класичне осећајности, то је што се ова храни моралним, а она метафизичким проблемима". Има ли, дакле, у стиду нечег што надилази човекову смрт?
У уметничкој прози Бранимира Шћепановића постоје препознатљива својства модерног доживљаја света. Његови јунаци делају попут изгубљених честица у конгломерату различитог кретања, они се често крећу на начин електрона, у правцима неразумљивим, неодређеним и необјашњивим. Јер, испуњени су нервозним импулсима страхова и комплекса, па се у њима осамљеност појављује као стање интимних ствари и духовна ситуација времена. Из највеће даљине, пак, у часовима велике угрожености, у њима одјекне понешто од далеког и друкчијег света који пребива у тамним наслагама сећања.
Фото В. Данилов
Оваква психолошка подлога свести јунак добија карактеристичан уметнички израз у необичној и нестварној радњи, у прекиданој хронологији и наглој смени планова приповедања. Као унутрашње језгро основног доживљаја живота, мотивисано се појављују реченице о странцу и о стиду. Оне обележавају скривени дотицај класичне и модерне осећајности. Лишена простирања на целину, обухватања универзума, утолико измењена, премда испуњена снажним апелима човеку, утолико очувана, класична осећајност као да ублажава урушавајући садржај вредности у модерној осећајности. Ова, пак, остаје битно одређена апелима упућеним човековој бестемељности. Као да оцртавањем моралних проблема обнавља свест о њиховом значају, стид обележава "треперење" класичних и модерних апела у егзистенцијалном и приповедном искуству.
Премда је књижевноисторијски и поетички везана за тематски и изражајни хоризонт позног модернизма, нарочито за трајне наносе егзистенцијализма, уметничка проза Бранимира Шћепановића обликује низ тематских и значењских комплекса који заузимају значајно место у поетичким и сазнајним менама књижевности последњих деценија XX века. Такво је питање о идентитету, било да се осветљава његова нестабилност, било његова немогућност, као и његово присуство у различитим видовима: унутар временске линеарности, кроз игру разлика унутар јединствених или истоветних приповедних ситуација; кроз кружење скривених (понављаних) ознака у приповедању; кроз загонетне односе између онога што је близу и онога што је далеко; кроз уланчавање аката свести као трагова саморефлексије. Ови поступци се уметнички далекосежније остварују на егзистенцијалном него на поетичком плану. Отуд је у једној приповеци, јунак откривен у немогућој а стварној ситуацији: осетио је стид који је требало да припадне другом човеку.
Тако проза Бранимира Шћепановића - на веома истанчан, продубљен и уметнички изузетан начин - проблематизује духовну ситуацију модерних времена. Јер, искуство страности - подривањем положаја идентитета, умножавањем разлика у њему, субјективизовањем стварности, раскидањем линеарног тока времена - снажно улази у постмодернистички приповедни дискурс. Но, премда изгледа као плод класичног метафизичког регистра, искуство стида - услед приповедног спајања са страношћу - делује као "модерни" одзив на успостављени и саморазумљиви постметафизички поредак. Стид - као морални и онтолошки апел - остаје слаб да би се постмодерни човек определио за њега. Али, ако се ипак тако определи, тај апел је сасвим довољан да човек умре са њим.
Препоручујемо
КРАЈ ХЕРОЈСКОГ ДОБА КЊИЖЕВНОСТИ: Дирљиви опроштаји од Бранимира Бране Шћепановића
02. 12. 2020. у 09:20
НА КРАЈУ САМ БИО УМОРАН: Последњи интервју Бранимира Шћепановића за "Новости"
30. 11. 2020. у 22:16
"ГОНКУР" ТЕЛИЈЕУ, "РЕНОДО" ЗА ЛАФОН: Додељене престижне француске књижевне награде
30. 11. 2020. у 17:10
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЧЕДА НАПАДНУТ У ЦЕНТРУ ГРАДА: "Вређао ми је мајку и децу, звекнуо сам га!" Огласио се и човек са којим се сукобио: "Раскрварио ми је главу!"
ЧЕДОМИР Јовановић доживео је вербалну провокацију у локалу у центру престнице што је довело до сукоба са непознатим мушкарцем па је Аца Кос скочио да заштити пријатеља.
19. 02. 2026. у 17:26
"ШАМАР" ТРАМПУ ОД БЛИСКОГ САВЕЗНИКА Тражио коришћење базе за напад на Иран, стигао негативан одговор: "Могли би да ударе и на вас!"
У СВЕТЛУ све вероватније ескалације између Сједињених Држава и Ирана, председник Доналд Трамп инсистира да Велика Британија не врати острва Чагос Маурицијусу.
19. 02. 2026. у 16:50
ЈЕЗЕРО У СРБИЈИ КРИЈЕ ЈЕЗИВУ ПРИЧУ: Легенда кружи - а ОБЛИК тера страх у кости
ЗАНИМЉИВЕ, али и језиве приче везују се за језеро Ћелије.
19. 02. 2026. у 20:35
"СВАКО ПО ЗАСЛУЗИ": Колика је национална ПЕНЗИЈА Воје Брајовића?
ВОЈА Брајовић, један од најпознатијих српских глумаца, отишао је у пензију.
19. 02. 2026. у 11:27
ПОСТАЛЕ СУ ЊЕГОВ ЗАШТИТНИ ЗНАК: Зашто је Луис носио галабије?
ПРИВАТНО никада није носио галабије, а у емисијијама се врло ретко појављивао без њих.
20. 02. 2026. у 09:14
СУПРУГА ЕРИКА ДЕЈНА ХТЕЛА ДА СЕ РАЗВЕДЕ, ПА ОДУСТАЛА КАДА СЕ РАЗБОЛЕО: Остала уз њега до самог краја
ГЛУМАЦ Ерик Дејн преминуо је 19. фебруара након борбе са АЛС-ом.
20. 02. 2026. у 09:05
СКАНДАЛ! РАМА ОБЈАВИО СНИМАК РАЗГОВОРА СА ТАЧИЈЕМ: "Срећна независност комаданте, брате мој, грлим те много и волим" (ВИДЕО)
ПРЕМИЈЕР Албаније Еди Рама објавио је снимак телефонског разговора са бившим вођом злочиначке ОВК Хашимом Тачијем, који се тренутно налази у притвору Специјалног суда у Хагу, где је оптужен за ратне злочине и злочине против човечности.
17. 02. 2026. у 20:01
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"МАМА, ЈА ИМАМ РАК": Славица Ђукић Дејановић о борби за живот сина јединца - сам себи дао дијагнозу
"ДУШАН ЈЕ сам себи дао дијагнозу"
16. 02. 2026. у 19:12 >> 19:12
Најновије из рубрике
СРПСКА ИГРА КОЈА ЈЕ ОПЧИНИЛА ЕВРОПУ: Како је кнез Милош преко Штрауса „покорио” Беч, и шта нам то поручује пред ЕКСПО 2027
ДАНА 28. јануара 1846. године, у царском Бечу, у дворани Грацијен-зелен (Grazien-Sälen) догодило се нешто незамисливо – аустријска аристократија заплесала је у ритму српског кола.
20. 02. 2026. у 07:00
ЏЕЈН ОСТИН КАО „ВЕЛИКА СЕСТРА” МИР-ЈАМ: Како је једна Енглескиња освојила српска срца
ПРЕ тачно 213 година, свет је први пут читао о Елизабет Бенет и господину Дарсију.
19. 02. 2026. у 16:49
ЛЕПОТИ ЈЕ ПОТРЕБНО ДА ТРАЈЕ: Музичар Дадо Топић говорио у "Мастеркласу":
УПРКОС противљењу неких чланова Српске академије наука и уметности (САНУ), вечерас је, у Свечаној сали, говорио као учесник програма "Сусрети са ствараоцима - Мастерклас, говорио познати музичар и рокер Дадо Топић.
18. 02. 2026. у 21:03
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ПЕЋКА ШКОЛА – МЕСТО РАЗВОЈА, ВЕШТИНА И ЗНАЊА“
ЗАВОД за проучавање културног развитка ће у уторак, 24. фебруара са почетком у 13 часова бити домаћин свечаног отварања изложбе под називом „Пећка школа – место развоја, вештина и знања“, културно-уметничког и документарног пројекта посвећеног једној од најзначајнијих просветних и уметничких институција у Пећи и Метохији.
18. 02. 2026. у 16:58
БЕЗ ИСТИНЕ НЕМА ПОЕЗИЈЕ: "Извиискра Његошева" додељена Мирославу Максимовићу у крипти Храма Светог Саве
НА свечаности у крипти Храма Светога Саве синоћ је додељена престижна награда "Извиискра Његошева" Мирославу Максимовићу (1946) за целокупно књижевно дело.
18. 02. 2026. у 15:35
Коментари (0)