Кад генерал - војни експерт, пише крими роман: Слабости су свима исте

Д. Богутовић

02. 07. 2020. у 17:00

НЕ догађа се тако често да војни експерти и генерали пишу кримиће, и то врло успешне. Таква судбина задесила је Младена Вуруну (1963) коме је недавно изашао други крими-роман "Отров, банка и треће писмо", у издању "Архипелага". Овај веома даровити писац, иначе, докторирао је на Војној академији, аутор је више стручних и научних радова и једног уџбеника, по чину је генерал-мајор, а по професији начелник Управе за одбрамбене технологије у Министарству одбране.

Кад генерал - војни експерт, пише крими роман: Слабости су свима исте

Фото: Новости архива

У "Отрову..." читалац прати узбудљиву причу која се одиграва шест дана у Београду, где два главна јунака, писац у покушају и полицијски инспектор Петров, покушавају да реше тајанствено убиство које је потресло град.

- Пажња читалаца је важна и текст који није у стању да ту пажњу зароби, да читаоца изведе из физичког света и смести у нову стварност, није успешан текст. Бар није успешан у читалачкој рецепцији. Актуелни догађаји у вези са пандемијом упозоравају нас да пребацивање у већу брзину живљења у доба глобализма можда и није била мудра одлука, али дух из боце је ослобођен и то стање, по свему судећи, неће се променити. Но, и поред свега, брза прича је својствена крими-жанру. Моји су напори стога усмерени ка писању романа који се могу прочитати у даху. Надам се да том брзином неће бити и заборављени - каже, за "Новости", Младен Вуруна.

КУЛТУРЕ НИСУ ИЗОЛОВАНЕ

ВУРУНА је током официрске каријере живео широм бивше Југославије, што му је пружило могућност да "упозна културе које нису и не могу бити изоловане, а ни саме себи довољне". - Чини ми се да захваљујући томе лакше пишем романе који би требало да буду разумљиви и изван простора и времена унутар којих се одвија радња. У једном од њих употребио сам неколико идиома да бих дочарао расколе и изазове с краја осамдесетих са којима се суочила група младих људи. У рукопису на којем сада радим поигравам се словеначким језиком.

У позадини убиства аутор нам нуди слику стварности, мутних послова, корупције...

- Мутни послови нису својствени неком одређеном друштву, времену или простору. Они су свуда и увек присутни, са нама су од освита цивилизације и вероватно је то разлог зашто је крими-жанр у књижевности и филму толико популаран. У двадесет први век ушли смо са илузијом да је све могуће и да нам је све доступно. Корпоративно-финансијски центри моћи и електронски медији подижу маглу у којој смо скоро изгубили способност да препознамо лаж, па су и непочинства мање видљива. Али су зато врло инспиративна за мисао и машту.

Вуруни је "Отров..." други кримић, а на питање шта га привлачи том жанру одговара - "прича о друштву".

- Крими-роман има мање-више типске ликове, скројене према обрасцу који не оптерећује заплет. Али, у том заплету увек је главни лик заједница у којој се дешавају криминалне радње. То су романи који говоре о слабостима људског друштва на начин који је занимљив широј читалачкој публици. А слабости су нам исте и оне су показатељ колико друштва личе једно на друго. Крими-жанр је присутан и код књижевних стваралаца који су етаблирани као "озбиљни" писци.

Вуруна каже да су његова два животна позива - војнички и списатељски - добро усклађени, јер су различити.

- Данас је професија писац такорећи ишчезла. Живети од писања једнако је тешко као и научити некога да ствара књижевна дела. Не бих рекао да професија писац не постоји, али у малим језицима веома мали број људи може да плаћа рачуне пишући књиге. Данас имамо људе који објављују вредне књиге, а раде друге послове. Можда није довољно често да униформисана особа и писац обитавају у једној личности, али није неспојиво и већ је виђено. Историја српске књижевности памти "униформисане" писце. Коча Поповић је, на пример, један од њих.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИ ОБЈАВИЛИ СПИСАК НАЈВЕЋИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Ево на ком је месту Хрватска

РУСИ ОБЈАВИЛИ СПИСАК НАЈВЕЋИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Ево на ком је месту Хрватска

РУСКИ ски лист „Взгљад“ саставио је и у уторак објавио „Рејтинг непријатељских влада“ како би показао разлику између држава које се свесно супротстављају Русији и оних које су на ту одлуку „против њихове воље натерале спољнополитичке околности“, преноси Слободна Далмација.

14. 11. 2025. у 16:54

ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година

ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година

УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски тврди да Русија планира да покрене велику агресију на европском континенту 2029. или 2030. године, наводећи да на то указује повећана руска производња оружја.

13. 11. 2025. у 10:54

Коментари (0)

Штедња – најпоузданији начин да своје планове претворите у стварност