ДАН КИНОТЕКЕ: Додела Златног печата Бори Драшковићу и отварање Фестивала нитратног филма

У САЛИ „Макавејев“, у суботу 6. јуна, свечано је обележен Дан Југословенске кинотеке, Државног аудиовизуелног архива Србије, приликом чега је уручена награда Златни печат за изузетан допринос филмској уметности редитељу Бори Драшковићу и отворен је 28. Фестивал нитратног филма.

Фото: З. Јовановић

Југословенска кинотека за свој дан симболично је одабрала 6. јун, датум када се у кафани Златни крст на Теразијама 1896. године, одиграла прва филмска пројекција у Србији и на Балкану. Прошло је тачно 130 година од тада, због чега овогодишња прослава Кинотеке носи посебан значај. На самом почетку, Јелена Ђогатовић из Југословенске кинотеке, поздравила је госте и публику и најавила кратки филмски прилог о овом значајном догађају.

Фото: З. Јовановић

Овогодишњи лауреат награде коју Кинотека традиционално додељује 6. јуна, Златни печат за изузетан допринос филмској уметности, јесте Боро Драшковић, наш истакнути филмски, телевизијски и позоришни редитељ, сценариста, теоретичар филма и професор. Награду му је уручио вршилац дужности директора Југословенске кинотеке, Александар Ердељановић.

„Хвала на овој награди за моје филмове. Заиста сам узбуђен... Ове године су се поклопиле битне ствари за мене, као што је ова награда и као што је то издање мојих Сабраних дела у издању Прометеја, од 12 томова... За моју генерацију Кинотека представља један храм маште и слободе; ако нас нисте могли наћи у концертној дворани, онда бисте нас пронашли у Кинотеци. У то време стасавала је истовремено генерација која ће изнедрити наш нови филм, а и сама Кинотека је расла да би постала ово што је данас... На неки начин, научили смо у Кинотеци да гледамо, да гледамо слободно. Ви сте овде сви млади, али у то време није баш било тако лако гледати и бити слободан. Научили смо да, на неки начин, продремо у идентитет света, што смо после преточили и у своје филмове. Зато увек говорим да сам ја дете Кинотеке, иако додуше не ове лепе зграде, него оне „сиротињске“ у Косовској улици, али свакако Кинотека је за мене свето место.“, изјавио је Боро Драшковић у веома емотивном излагању, које је више пута пропраћено громогласним аплаузима.

Фото: З. Јовановић

Након тога, уследила је додела плакета које Југословенска кинотека додељује појединцима и институцијама за дугогодишњу успешну сарадњу. Овогодишњи добитници су: Валериa Кампореси, директорка Шпанске кинотеке, Јан Ерик Холст, историчар филма из Осла, Елиф Ронген из Холандске кинотеке, Ерик Кошута председник компаније Danubia Holdings Group и Соња Ђуровић Вукадиновић, виши филмски архивиста Југословенске кинотеке.

Окупљенима се затим обратио Александар Ердељановић, у својству директора и селектора Фестивала нитратног филма, рекавши нешто више о самом програму, као и о пројекцијама на отварању фестивала.

„Захвалио бих се најпре Бори Драшковићу, за све што је дао нашој кинематографији, као и свим вечерашњим лауреатима. Желим такође на почетку и да поздравим све госте фестивала, којих је вечерас већ двадесет, од укупно четрдесет који ће посетити наш фестивал, што је највећи број до сада. На овогодишњем издању фестивала биће приказано 58 наслова из 23 светска архива. Трудио сам се као и увек при избору да програм буде разнолик, тако да ове године имамо скоро све жанрове, сем вестерна и научне фантастике. Такође, треба истаћи да отприлике деведесет посто филмова са програма до сада није приказано пред нашом публиком.“, истакао је Ердељановић, додавши да ће овом приликом поменути само нека од великих ауторских имена светске кинематографије, чија ће остварења публика моћи да види на овогодишњем фестивалу, као што су: Кенђи Мизогучи, Јевгениј Бауер, Луиђи Коменчини, Јевгениј Червјаков, Пјетро Ђерми, Френк Борзејџи, Вили Форст, Михал Вашински, Луис Буњуел и други.

У наставку излагања, Ердељановић се осврнуо на филмове који ће отворити фестивал, а који су у складу са овогодишњим обележавањем 130 година од прве филмске пројекције у Србији и на Балкану.

„Први филм који ћете видети траје само два минута, али има огроман значај за нас. Захваљујући Шпанској кинотеци, добили смо овај филм из 1903. године, под насловом Убиство српске краљевске породице, у режији Лисјена Нонгијеа, а у продукцији Пате филма. То је најстарији играни филм везан за Србију и српски народ, а посебан куриозитет представља чињеница да је снимљен само два дана након Мајског преврата, догађаја који је преокренуо српску историју 1903. године. На основу непотпуних вести из Београда, Пате продукција решила је да направи филм актуелности, тип филма какав је тада био у моди. Верзија догађаја наравно није онаква какву знамо из историје, али је свакако интересантно видети какав је био поглед француске јавности тог доба. Иако је био приказиван по Европи, у Србији, због смене династија, није, тако да је ово његова српска премијера.“, изјавио је Александар Ердељановић, а затим представио и другу пројекцију на отварању, филм Лимијер!

Авантура почиње из 2016. године, чији је аутор Тијери Фремо, селектор Канског фестивала, директор Фестивала Лимијер у Лиону и човек који води рачуна о заоставштини Браће Лимијер. Фремо је у овом филму сакупио преко сто радова браће Лимијер и направио веома забаван, духовит и проницљив филм проткан његовим коментарима.

Foto: Фото: З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Фестивал нитратног филма траје до 15. јуна, а све пројекције ће се одржати у Сали „Макавејев“ Југословенске кинотеке. Детаљан програм, са сатницом и описом филмова, публика може пронаћи у каталогу фестивала, на билетарници Кинотеке.

Препоручујемо

Култура

0 2

Колеге са факултета децу васпитавају сопственим бајкама

05. 06. 2026. у 12:09

ТВ Новости

0 1

НИКОЛИНА РАКИЋ И ГОРАН СТЕПИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Нови водитељски пар РТС о изазовима, поверењу и тимском духу (ФОТО)

05. 06. 2026. у 12:05

Култура

0 0

Чаролија сенки у "Пинокију": Представа „Луна Луна парк", у режији Фабриција Монтекија

05. 06. 2026. у 11:00

Култура

0 1

БАЛКАН ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ: Најављено друго издање Балканског фестивала филмске режије, у отвореном биоскопу, на крају Кназ Михаилове

05. 06. 2026. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације