ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.

Фото IMDB

На том путу, који је од Лондона водио кроз Француску, Италију, Аустрију, тадашњу Југославију и даље ка Истанбулу, Србија је била једна од кључних тачака инспирације за роман „Убиство у Оријент експресу“.

Педесет година након смрти „краљице злочина“, овај детаљ из њене биографије све више заокупља пажњу домаће и светске јавности, јер показује да је и Балкан, са својом сложеном историјом и људима био део велике светске књижевности.

Од болничарке до „краљице злочина“

Мање је познато да је Агата Кристи током Првог светског рата радила као болничарка и фармацеутски асистент. Управо ту је стекла детаљно знање о отровима, које ће касније користити у својим романима. Више од трећине њених књига садржи тровање као метод убиства, описано са таквом прецизношћу да су чак и медицински стручњаци изражавали дивљење. Њена способност да споји научну тачност са узбудљивом причом издвојила ју је од свих савременика и учинила пиониром модерног криминалистичког романа.

Љубав према путовањима и археологији

Други брак Агате Кристи, са археологом Максом Малованом, отворио јој је врата света Блиског истока. Месеце је проводила на археолошким ископавањима у Ираку и Сирији, где је писала романе у шаторима и старим кућама, окружена песком и древним рушевинама.

Та искуства изнедрила су романе попут „Убиства у Месопотамији“ и „Смрти на Нилу“, али и продубила њену фасцинацију културама на раскрсници цивилизација - темом која се јасно осећа и у „Оријент експресу“.

Србија као део вечне приче

Пола века након њене смрти, Агата Кристи остаје један од најчитанијих аутора свих времена. Чињеница да је идеја за „Убиство у Оријент експресу“ настала и захваљујући путовању кроз Србију, даје овом простору посебно место у историји светске књижевности.

Фото: Друштвене мреже

Србија је у тој причи више од географске тачке - она је симбол пролаза, сусрета и тајни. Баш као и у романима Агате Кристи, где ништа није случајно, а сваки детаљ може бити кључ за решење мистерије.

Педесет година без Агате Кристи само је временска одредница. Њене приче и даље путују светом – као Оријент експрес, који је једном давно, пролазећи кроз Србију, заувек променио ток књижевне историје.

Екранизације које су Агату Кристи учиниле бесмртном

Дела Агате Кристи доживела су више од стотину филмских и телевизијских екранизација, што је чини једним од најадаптиранијих писаца у историји. Још тридесетих година прошлог века Холивуд је открио њене заплете као идеалне за велико платно, али прави процват уследио је након Другог светског рата. Култне верзије „Убиства у Оријент експресу“ снимане су 1974. (у режији Сиднија Ламета са Албертом Финијем у насловној улози) и 2017. године (режија и насловна улога - Кенет Брана), док су „Смрт на Нилу“ и „Зло под сунцем“ такође добиле раскошне филмске адаптације.

Телевизијске серије, нарочито британске, одиграле су кључну улогу у очувању аутентичног духа њених романа. Издвајају се „Агата Кристи – Поаро“ (1989-2013) „Агата Кристи – Марпл“ (2004 -2013) и „ Госпођица Марпл“ (1984 -1992) Захваљујући њима, нове генерације гледалаца упознају свет у којем интелигенција, а не насиље, доноси решење.

Херкул Поаро – мали Белгијанац са великим мозгом

Херкул Поаро, детектив „са јајастом главом и савршено негованим брковима“, један је од најпрепознатљивијих ликова светске књижевности. Појављује се у 33 романа и више од 50 прича, а решава злочине искључиво помоћу „малих сивих ћелија“, како је сам говорио.

Поаро не верује у случајност и увек пажљиво посматра људе, њихове навике и слабости. Иако понекад делује сујетно и комично, иза те маске крије се изузетно оштар ум. Управо је он јунак „Убиства у Оријент експресу“, романа који је, инспирисан путовањем кроз Србију, постао симбол читавог жанра.

Госпођица Марпл – тиха старица која види све

Наизглед крхка и ненаметљива, госпођица Џејн Марпл је један од најлукавијих детектива које је Агата Кристи створила. Живећи у мирном енглеском селу Сент Мери Мид, ова времешна уседелица злочине решава поређењем – сваки злочин, по њеном мишљењу, већ има свој одраз у људској природи. Марпл користи искуство, интуицију и дубоко разумевање карактера, често надмудрујући полицију и млађе колеге. Појављује се у 12 романа и бројним причама, а постала је симбол доказа да оштар ум не познаје године ни стереотипе.

Ликови који живе дуже од свог творца

Поаро и госпођица Марпл су одавно прешли границе књижевности. Захваљујући бројним екранизацијама, тумачили су их глумци различитих генерација, од Алберта Финија и Питера Јустинова до Дејвида Сушеа и Кенета Бране и од Маргерт Радерфорд и Џоан Хиксон до Џералдин Мекјуан и Џулије Мекензи. Свака нова адаптација враћа ове ликове у жижу интересовања и потврђује да је свет Агате Кристи и данас једнако узбудљив као и пре једног века.Ови детективи нису само јунаци романа – они су културни симболи, доказ да добра прича, заснована на психологији и интелекту, никада не застарева.

БОНУС ВИДЕО:

Сећате ли се Лепог Цанета? - Легендарна улога Драгана Зарића, који нас је напустио пре 25 година

Препоручујемо

Панорама

0 0

ДОСТОЈЕВСКИ О СРБИМА: Постоје две Србије - из руске крви, која је проливена у Србији, израшће и српска слава

15. 01. 2026. у 12:15

Економија

0 0

СПИСАК НАЈМОЋНИЈИХ ПАСОША НА СВЕТУ: Ево које место заузима српски

14. 01. 2026. у 15:55

Култура

0 1

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

21. 01. 2026. у 16:33

Култура

0 1

СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције "Од Раса до Никеје"

21. 01. 2026. у 12:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације