Култура

Чувар памћења и ризница знања српског језика: Данас у Новом Саду обележен Дан Библиотеке Матице српске

Слободан Бајић

28. 04. 2026. у 16:08

СВЕЧАНОМ академијом уз присуство бројних званица у пуној Свечаној сали Матице српске, данас је Библиотека наше најстарије књижевне, културне и научне институције, прославила свој дан. И то, на датум када је 1864. године донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Пеште у Нови Сад.

Чувар памћења и ризница знања српског језика: Данас у Новом Саду обележен Дан Библиотеке Матице српске

„Боже правде“, Хора Карловачке богословије и пројекцијом филма „Траг“, о два века трајања Матице српске уз поруку “сад и одсад, без престанка за свагда“, била је увертира у мноштво садржаја и беседа званичника о нашој првој, најстаријој јавној научној библиотеци.

Скуп је благословио Његово преосвештенство Митрополит бачки, господин др Иринеј а професор др Драган Станић, председник Матице српске у поздравној речи истакао да је у 200 година трајања, у првом плану увек био култ књиге.

- За опстанак Матице српске, култура књиге била је од велике важности. Све у фукнцији штива и његовог достављања читаоцима, да се посвећеност народа повиси на виши ниво, „тако а не иначе“- тако а не другачије. Управо неопхподност медијске комуникације књиге, истине које доноси и сарадње у библиотечким мрежама, најпре Народне библиотеке у Београду и Библиотеке Матице српске у Новом Саду, за коришћење књижевних фондова и ширење знања- рекао је Станић.

Званице на Свечаној академији Библиотеке Матице српске

Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, предочио је податке рада у минулој години у којој је, како је навео, у складу са програмом рада примљено 50.000 публикација.

- Такође, 8.000 књига је прослеђено Народној библиотеци у Београду, као и 2.500 књига Народној библиотеци на Косову и 3.000 у Републику српску. Са иностарним партнерима размењено је 25.000 штива. Делујемо у духу своје двовековне традиције као јединствено „књигохранилиште“ и савремена институција културе која иде у сусрет новим технологијама и чува књигу- рекао је Радуловић.

Да најстарија српска библиотека није само место где се чувају књиге, него чувар памћења и ризница знања српског језка, као незамењив елемант нашег народа, потврдила је маја Гојковић, председница Покрајинске владе.

Обраћање Драгана Станића, председника Матице српске

- То је место сусрета идеја и размене мисли као темељ знања за заједничку будућност, са четири милиона публикација на више од 100 светских језика. Покрајинска влада ће и убудуће бити партнер установама које баштине нашу културу а Библиотека Матице српске завређује захвалност за очување нашег културног наслеђа- рекла је Гојковићева.

Никола Селаковић, министар културе Републике Србије, поручио је да је Библиотека Матице српске одговор на историјско питање, како сачувати идентитет народа када су границе несталне.

- Библиотека Матице српске је расла са својим народом, остала доследна свом позиву као поуздан ослонац и сведочанство националне културе. Она је такође доказ да је спрски народ имао довољно свести да сачува оно што му је најважније, своју реч, да убудуће буде чувар нашег памћења и подстрек нашем трајању- истакао је Селаковић.

Ивана Жигон, наша истакнута уметница је разгалила присутне дирљивим и надахнутим казивањем „Грачанице“ Десанке Максимовић.

Селимир Радуловић уручује награду Благоју Баковићу

"Златна књига" Благоју Баковићу

У оквиру свечане академије, књижевнику Благоју Баковићу, овогодишњем добитнику „Златне књиге Библиотеке Матице српске“, награду је уручио, Селимир Радуловић, управник.

Реч је о једном од водећих и најнаграђиванијих српских песника, чије су песме превођене на више од 30 језика и заступљен је у више од 50 антологија српске поезије 20. века, а налазе се у лектири и у читанкама. Баковић је 15 година радио као библиотекар у библиотеци „Данило Киш“ у Врбасу.

Такође, уручене су и Захвалнице Библиотеке Матице српске, Олги Рудолф, Светлани Вучковић, Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу, Народној библиотеци у Требињу и Српској читаоници у Иригу.