ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ "ГОСПОЂЕ ОЛГЕ": У Народном позоришту у Београду припрема се драма Милутина Бојића, у режији Југа Ђорђевића
ПО тексту великог српског песника Милутина Бојића, у Народном позоришту почеле су пробе драме "Госпођа Олга" (режија Југ Ђорђевић), чија је премијера планирана 5. децембра на Сцени "Раша Плаовић", у копродукцији са Народним позориштем Републике Српске Бањалука.
фото Народно позориште у Београду
Грађанска драма "Госпођа Олга", написана пре више од века, обрађује теме које се и данас чине изузетно актуелним, као што су надмоћ капитала над моралом, морални банкрот, а пре свега сукоб генерација.
- Оно што нас у овој адаптацији највише занима јесте колика је колективна одговорност породице, а самим тим и друштва, у одгајању младе јединке која претендује да постане еминентан члан заједнице (у овом случају адвокат), те тиме и део који ту исту заједницу кроји и прекраја. Kакве су последице по друштво када га предводе невољена деца? Такође, колико изложеност тајнама, сплеткама и манипулацијама може морално да компромитује младог човека и колики је напор потребан да се свему томе одупре и изађе из блата - или је све то, ипак, узалудно - истиче редитељ Југ Ђорђевић.
Како се подсећа, Милутин Бојић преминуо је трагично са 25 година, али је за само деценију стваралаштва (1904-1914) оставио импресивно наслеђе: стотине песама, седам драма и десетине критичких текстова - укупно око 1800 страница рукописа. Бојићева дела, према речима драматурга Ђорђа Kосића, писана су често патетично, звонко и рецитаторски, његови стихови као створени су за казивање пред великом публиком, а не за читање у самоћи:
- Међутим, у пољу драмског стваралаштва, где је Бојић наизменично писао историјске драме у стиху и друштвене драме у прози, остаје нам један прави бисер врло савременог сензибилитета - драма "Госпођа Олга". Од драме је остао само концепт. Коначна верзија нестала је током Првог светског рата у Народном позоришту, где је "Госпођа Олга" требало да се инсценира након великог успеха Бојићеве "Kраљеве јесени" на истој сцени.
Играју Нела Михаиловић (Олга Ристићка), Љубиша Савановић (Адвокат Новаковић), Николина Фригановић (Новаковићка), Александар Вучковић (Гидра), Ива Милановић (Вука) и Смиљана Маринковић (Марија).
Драматург је Ђорђе Kосић, сценограф Драгана Пурковић Мацан, костимограф Велимирка Дамјановић, композитор Невена Глушица, Милица Церовић (сценски покрет) и Дејан Средојевић (сценски говор) потписују се као уметнички тим овог позоришног дела.
Препоручујемо
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
09. 01. 2026. у 13:58
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)