НИКАДА СЕ НИЈЕ ОДРЕКАО СЛИКЕ: На вест о одласку Радомира Дамњановића Дамњана (1935- 2025), једног од наших најзначајнијих уметника

ОНО што волим припада нематеријалном подручју човековог бића, као што су: вера у будућност, истрајност, човечност, стваралаштво...

Радомир Дамњановић Дамњан Фото В. Данилов

У писму, изложеном на чувеној изложби "Дрангуларијум", ово је записао Радомир Дамњановић Дамњан (1935-2025), један од најинтригантијих и најплоднијих уметника српске и југословенске сцене, са веома угледном међународном каријером, који је преминуо у ноћи између среде и четврта, у Милану. Како је навео у писму, његов предлог за легендарну поставку у Студентском културном центру, на којој су уметници излагали ствари које су их надахњивале, био је појам - стваралаштво.

У најширем смислу. Управо онакво, какво је обележило његов, у сваком смислу богат живот. Јер, деценијама неуморно радећи на пољу ликовне уметности, стварао је слике, цртеже, графике, видео радове, филмове, објекте, колаже, инсталације, фотографије...

Фото Народни музеј

- Дамњан је, наиме, прешао временски и по разноврсности сопствене продукције дуги пут од свог раног сликарства циклуса "Пешчаних обала" и "Потонулих градова" с краја педесетих и почетка шездесетих година прошлог века, да би преко фазе чистог апстрактног минималистичког сликарства кренуо у нову уметност седамдесетих, уз примену медија фотографије, филма, видеа, перформанса, радова у духу концептуалне уметности, све до примарног сликарства које подразумева искуство концепта - записао је један од најбољих познавалаца његовог опуса професор Јерко Денегри.

- Потом се почетком осамдесетих посветио сликарству у жанровима мртве природе и аутопортрета интерпретираних на нове начине, сликањем по сопственом лицу и лицима других увео је дисциплину "телесног сликарства" (body painting), да би најзад почео да примењује сликарство потпуно уједначених сликаних површина којима је италијански критичар Томазо Трини дао назив "Мрље, празнина и пуноћа". Посреди је, дакле, опус велике језичке и медијске разноликости, чак и сам уметник рећи ће хетерогености, али при томе ваља разабрати и прихватити разлоге због којих су све ове промене унутар Дамњановог опуса за њега самог увек биле нужне, искрене, истинске, неретко и крање ризичне по његов претходно достигнути уметнички и друштвени статус.

Фото Народни музеј

Рођен у Мостару 1935, детињство и школовање провео је у Београду, где је, као студент Недељка Гвозденовића, на Академији ликовних уметности - дипломирао и магистрирао сликарство. Од 1958. приредио је велики број самосталних изложби у земљи и иностранству, а од 1974. живи и ствара, и у Милану, и у Београду. Значајна је његова сарадња са загребачком авангардном групом "Горгона", са којом се заједнички представљао почетком шездесетих. Био је представник Југославије, на неким од најзначајнијих међународних изложби - Бијеналу медитеранских земаља у Александрији, Бијеналу у Сао Паулу (два пута), Документима у Каселу, Бијеналу младих уметника у Паризу, Бијеналу у Венецији (два пута), Бијеналу у Токију...

Креативност мислећег бића

Фото Народни музеј

ЗА слику која припада циклусу такозваних мрља, припала му је 2016. награда Јесење изложбе УЛУС-а, а жири је образложио да је у том циклусу "достигао највише ликовне вредности и исказао филозофске ставове мудрог уметника за кога је сликање постало облик молитве".

- По дипломи сам завршио ликовну уметност, са оценом 9,7 - сликар - истакао је у разговору, за "Новости", када је тим поводом имао самосталну изложбу у Галерији УЛУС. - Себе радије дефинишем као човека који тежи ка томе да буде креативан. Е, сад, то може да буде моја заблуда, али мислим да није. Сматрам да сам на неки начин мислеће биће које ради овај посао. Знам да данас није у моди бити мислеће биће, али то с времена на време треба казати.

Дела му се налазе у значајним светским збиркама, попут Народне галерије у Прагу, Центара "Жорж Помпиду" у Паризу ("Бобур"), Музеја Гугенхајм (Колекција "Мекгроу Хил") и Библиотеке Музеја модерне уметности (MoMA) у Њујорку, Музеја савремене уметности (MOCA) у Сан Франциску... Најзначајнија збирка његових радова, више од 160, налази се у Народном музеју Србије, где је доспела захваљујући великом поклону његовог брата Драгослава Дамњановића. Пре пет година представљена је на ретроспективи у здању на Тргу републике, названој "Дамњан на искуствима Дамњана", aуторке Гордане Станишић, музејског саветника, која је управо за каталог ове поставке добила признање "Лазар Трифуновић".

Фото Народни музеј

- Иако је током седамдесетих година био један од најдоследнијих и најпровокативнијих неоавангардних уметника и активиста концепта друге линије и говора у првом лицу у форми проширених медија (перформанс, видео, фотографија), Дамњан се никада није одрекао слике и њених структуралних вредности - писало је у тексту који је пратио изложбу. - Слика је остала основно средство његове постконцептуалне критичке праксе и стратегијског деловања, предмет интерлингвистичких истраживања, у функцији чистог сликарства и императивног сликарског чина.

Радомир Дамњановић ће бити сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу у Београду, а датум сахране ће породица објавити накнадно. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације