УСНУО ВИСОКОЛЕТАЧ НАШЕГ СЛИКАРСТВА: На вест о трагичном олдаску младог сликара Петра Мошића (1981- 2025)

ХТЕЛИ смо да освојимо и небо, али не можемо да летимо. Покушали смо да себи залепимо крила, смислили балон, падобран, авион... и докле смо стигли?

Фото Славољуб Радојчић

Питаo се у тексту који је пратио његову прошлогодишњу поставку "Лет", сликар Петар Мошић (1981-2025), чија душа је у недељу, изненада одлетела у бескрај и вечност. Преминуо је млад, у напону највеће креативне снаге, окружен колегама на ликовој колонији на Копаонику. Издало га је срце.

Његов одлазак растужио је, како све његове пријатеље, сараднике, колеге, љубитеље уметности, тако и целу нашу културну јавност.

- Још сам у шоку због прераног одласка Петра Мошића, мог дивног, пажљивог, ненаметљивог друга и једног од најзначајнијих српских сликара средње генерације - каже Маја Живановић, ликовни критичар. - Проучавањем метафизичког реализма, бавио се од изласка са београдског Факултета ликовних уметности, до изненадне смрти. И толико дуго сам га и сама познавала. Петрова уметност је комплексна, јединствена, ангажована, другачија - истовремено деликатног, али и бруталног приступа суштинским и болним темама одрастања, идентитета, социјализације и екологије. Велики посвећеник цртежу у наизглед статичним и једноставним композицијама метафора садашњице, изазивао је зебњу и нелагоду код посматрача. Морам да нагласим да се његов велики опус не разилази битно од њега као људског бића, јер је био интуитиван и доследан себи. Као и његови главни протагонисти - није журио да уђе у свет одраслих. Нажалост свих нас који смо га волели и ценили, тај велики дечак се више неће пробудити.

Фото Приватна архива

Рођен 1981. године у Београду, Мошић је завршио докторске уметничке студије на Факултету ликовних уметности у Београду, под менторством професорке Анђелке Бојовић. Вишеструко је награђиван, а нека од најзначајних признања које је добио су Златна палета са Пролећне изложбе УЛУС-а, награда "Игор Белохлавек" на 65. Октобарском салону у Шапцу , награда на тему Ecce Homo у Крању, награда за сликарство Задужбине "Момчило Момо Капор".

Хватао звезде у пуне шаке

Фото Приватна архива

СЛЕДЕЋИ Гетеову мисао "Немојте сањати мале снове - они немају моћ да померају људска срца," Мошић је прошле године у Крагујевцу,представио серију цртежа и слика под називом "Спавачи", коју су чинили радови - "Неко хвата звезде у пуне шаке, а неко спава док оне падају", "Велики снови малог дечака", "Уснула", Playboy...

 

- Кроз ликовне приказе уснулих, без пуно детаља, са једноставним композицијама и смиреним колоритом, покушао сам да на посматрача пренесем атмосферу спокоја и безбрижности- објаснио је тада уметник. - Пошто се стресан и ужурбан начин живота савременог човека директно рефлектује и на квалитет спавања, ова серија слика и цртежа указује на важност оваквог несвесног (и помало запостављеног) стања у нашим животима. 

Излагао је самостално и групно, у земљи и иниостранству. Чак четири пута заредом, од 2016. до 2019. био је укључен у међународни пројекат Гло Арт фондације у Белгији, где је последње године био проглашен за једног од најуспешнијих младих уметника који су гостовали на овој резиденцији. Његови радови део су бројних јавних и приватних колекција, укључујући Музеј Херцеговине у Требињу, Музеј Срема, Прву крагујевачку гимназију, Факултет драмских уметности у Београду, Колекцију Алексић Галерије... Учествовао је на престижним сајмовима уметности попут Affordable Art Fair у Амстердаму, где су му дела била уврштена међу најбоље радове по избору стручног жирија. Од 2016. до 2018. био је члан Савета Галерије Факултета ликовних уметности, а доприносио је и ширењу уметничког знања кроз сарадњу са Националним музејом Руанде.

Фото Приватна архива

Према мишљењу ликовног критичара "Новости", историчара уметности Дејана Ђорића, отишао је најбољи:

- Петар Мошић је најдаровитији млади реалиста кога имамо, сликар који може да се представи било где у свету. Већина наших млађих фигуративаца јалово иде трагом Медиале или хиперреализма а Мошић је створио само свој, оригинални свет. Имао је нешто господствено и широко, што се ретко среће, а приватно је био ведар и насмејан, мада су му слике крајње озбиљне. Помно је радио на свакој са таквим умећем да су неки невешти мислили да се служи триковима, међутим, присуствовао сам настанку његових дела. Од свих наших млађих уметника имао је највише изложби у свету и успеха код колекционара, али стекао сам утисак да му нису завидели јер је био омиљен. Он је у великом стилу вратио људску фигуру на ликовну сцену и то се скоро неће поновити.

У фокусу Мошићевог "метафизичког реализма", чест су мотив била деца. Незаштићена, осетљива, повређена. Ти радови, како је говорио сам уметник, суочавали су гледаоце са унутрашњом борбом и страховима младог човека, током одрастања и сазревања, који се сусрећу са "ишчашењима", симболишући њихову борбу са социјалним калупима, притисцима али и са неморалним појавама.

- Друштвена ангажованост се подразумева када говоримо о савременој уметности - рекао је једном приликом Мошић, за наш лист. - У времену у којем живимо постало је императив да уметник има мисију, сврху и прецизан циљ. Он у своје дело мора унети све симболе којима ће покушати да анимира посматрача, али и да га суочи са понекад непријатним друштвеним појавама. Уметност настаје у тренутку када се материјализоване идеје аутора пренесу и пројектују на посматрача. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације