Култура

МИСТИЧАН ПРИСТУП ФИЛОЗОФИЈИ: Један од кључних мислилаца свог времена, Фридрих фон Шелинг преминуо на данашњи дан

Д.Б.М.

20. 08. 2024. у 07:00

ПРЕ 170 година, на данашњи дан (20. август) свет је изгубио једног од најутицајнијих филозофа немачког идеализма - Фридриха фон Шелинга (1775 - 1854). Био је један од кључних мислилаца свог времена, а његов рад оставио је дубок траг у филозофији, нарочито у области идеализма, природне филозофије, митологије и религије.

МИСТИЧАН ПРИСТУП ФИЛОЗОФИЈИ: Један од кључних мислилаца свог времена, Фридрих фон Шелинг преминуо на данашњи дан

Шелинг је своју филозофску каријеру започео већ са 23 године поставши професор филозофије на Универзитету у Јени. Његове идеје развијале су се у интелектуално богатом окружењу, где је сарађивао и полемисао са неким од највећих умова тог времена, попут Јохана Готлиба Фихтеа и Георга Вилхелма Фридриха Хегела.

Један од његових најпознатијих доприноса филозофији је развој "Филозофије природе", где је покушао да објасни природу као динамични процес у којем се дух и материја непрестано преплићу. Шелинг је веровао да је природа органски систем у којем су сви делови повезани и у међусобној интеракцији, те да се кроз разумевање природе може доћи до дубљих истина о свету и човеку.

Његова "Филозофија митологије" и "Филозофија и религија" означиле су прелазак ка каснијим фазама његовог мишљења, где је све више пажње посвећивао односу између митологије, религије и филозофије. У овим радовима, Шелинг је истраживао како митолошки и религијски системи одражавају дубље метафизичке истине и људску тежњу за спознајом апсолутног.

За разлику од својих савременика, Хегела и Фихтеа, Шелинг је био склонији мистичнијем и интуитивнијем приступу филозофији, често наглашавајући важност уметности, религије и митологије у откривању истине. Његове идеје имале су велики утицај на касније филозофе, посебно на егзистенцијалисте и романтике. Иако је често био у сенци Хегела, с којим је делио многа филозофска интересовања, Шелингова оригиналност и иновативност учиниле су га једним од најважнијих филозофа немачког идеализма.

Његова смрт 1854. године означила је крај једне епохе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 61

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05