ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Левичари дувају, десничари пију...
ИСПРЕД пројекције свог мрачног стања свести, густе шуме (сценографија Јасмина Холбус, костим Борис Чакширан), са падином "спаљене земље", где држи камп за децу са хендикепом (у борби за еколошку чистоту), награђиваном професору Карлу (Светозар Цветковић) је све јасно и заморно.
фото Приватна архива
Он ће се грубо обрачунати јаким (погрешним) аргументима и са својом левичарски "освешћеном" кћери (упечатљива Наталија Степановић), као и са новопеченим доктором наука, Марком (Дејан Дедић), у коначном обрачуну због злостављања у детињству...
Светозар Цветковић, глумац специјализован и најчешће биран за улоге хладних, не разумних, лажно надмоћних интелектуалаца (очева, педагога) овога пута додаје јад својој интерпретацији симбола успеха, моћи и злочина, који, кад је злостављање слабијих у питању, редовно егзистирају заједно. Уз Марков језив крик, којим се ослобађа Карлове доминације из давнина, која му је уништавала живот, професор, стар и усамљен, са тла одговара прималним криком, јецајем, налик на дечије цвиљење. Нема у српском глумишту много уметника, који би са покрићем, хируршки прецизно, са изврсно пласираном первертираном интелектуалном хладноћом могли тако да обликују Карла, симбола модерне цивилизације, засноване на односу моћи и покоравања. Вера (Дубравка Мијатовић), Карлова супруга, такође је, у вештој, минималистичкој, али трилерски одлично градираној режији Сање Митровић, врло успешно показала да је блискост далеко од протоколарних, наоко добрих односа међу интелектуалцима више класе и да је то тешка болест. Дејан Дедић, излазећи непрестано из публике у своје сцене, као један од многих, свом јунаку, Марку, вешто је допустио да буде и слаб (заборавио је сопствено дете у врелим колима), и свесно надмоћан, кад оптужује свог злостављача. Ана (Јелена Илић) је његова супруга, ретка из "министарства силе", полиције, којој та моћ није помутила емоцију. Милица Јаневски, "жена које нема", јер је функција мајке још једног "обележеног" детета, конобарица, математичарка и изабрана да посади, са Марком, дрво на згаришту, да би се живот поново зачео, пословично је истинита и сликовита. Ђуро Брстина се, у неколико улога (Полицајац, Дечак са екрана, Возач) добро уклопио у болну анамнезу злочина без краја. Бранку Петрић (Бака, Газдарица, Катарина) је редитељка драмски форматирала као узалудну топлину, која греје и светли ка универзуму, али је присутни не виде.
У добром тексту "Нестајање", хрватског савременог писца Томислава Зајеца, тачно се анализира феномен уништавања, затирања, ишчезнућа, којим се људски мозак брани од смртоносне трауме. Његови ликови су животворни, на болан и дневно препознатљив начин, упркос томе што су нам приказани готово без сопствених мотива, због којих су то што су постали, нарочито Карло, јер је прича о његовој мајци крајње минимизована и скрајнута...
Хвала ауторима на хепиенду!
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)