ЖИВОТ И ЗНАЧАЈ РУСКИХ ПРОФЕСОРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ: Књига историчара Драгомира Бонџића о емигрантима после Октобарске револуције
КЊИГА историчара Драгомира Бонџића "Руски емигранти - професори Београдског универзитета" објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда, у едицији "Време и прича".
Архипелаг
Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, а после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, укључујући Краљевину Југославију. Поједини од њих постаће неки од најпознатијих професора Београдског универзитета и на њему ће предавати годинама и деценијама.
Аутор књигу започиње мотом преузетим из "Романа о Лондону" Милоша Црњанског: " А сиромашни, стари, космати, руски професори, напунише, у туђини, књигама, катедре и универзитете, као некад Грци, кад је Константинопољ пао..."
Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и њиховој улози у развоју БУ између два светска рата. Аутор се бави и судбином руских професора у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после њега. Неки од њих ће, у новим политичким околностима, морати да напусте Универзитет, па чак и Југославију и оду на Запад.
Архипелаг
Други део књиге чине биографски портрети руских емиграната професора. Занимљиво је да су тада у саставу БУ били: Филозофски факултет, Правни, Технички, Богословски, Пољопривредно-шумарски, Медицински, Фармацеутски, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици.
Књига пружа реконструкцију једног драматичног времена пуног преврата и емиграната, реконструкцију интелектуалне историје и реконструкцију историје земље.
- У књизи је приказан долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима, затим бројност и структура руских наставника и помоћног наставног особља, од доласка првих 1919, до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната, крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен њихов научни, стручни и друштвени, политички и културни живот, рад и страдање током Другог светског рата, као и у социјалистичком периоду, и научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. века - каже Бонџић у предговору.
Архипелаг
Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЋЕРКА ДОШЛА КОД ЧЕДЕ Видите шта је урадила Косу: "Добио је шта је тражио!" (ВИДЕО)
ЧЕДА Јовановић недавно је открио да је почео да живи са својим пријатељам Ацом Косом, а не крије да му његова подршка у животу много значи.
11. 01. 2026. у 09:32
Коментари (0)