ДО ПАЦИЈЕНТА КИЛОМЕТРИМА КРОЗ СНЕГ: На терену у Рипњу са патронажом и Службом кућног лечења Дома здравља Вождовац (ФОТО/ВИДЕО)
ДОК се у раним јутарњим сатима Рипањ још буди под дебелим снежним покривачем, док су путеви завејани, а тишина села прекидана само шкрипом снега под ногама, медицинске сестре и техничари поливалентне патронаже и Службе кућног лечења Дома здравља "Вождовац" већ су на терену. За њих нема "не може се" - јер тамо где не може аутомобил, иде се пешке. А где ни то није довољно, стиже се трактором. И до сваког се мора стићи.
Фото: Д. Миловановић
Наша екипа провела је дан са овим тихим херојима здравства, који свакодневно доказују да хуманост не познаје временске услове. Са торбом пуном терапије, али и са лопатом као делом обавезне опреме, пробијају се кроз сметове, чисте снег испред туђих капија и пешаче километрима, само да би стигли до оних којима су најпотребнији.
- Када су овакве временске прилике, трудимо се да што више растеретимо поподневну смену и да већи број посета обавимо пре подне, јер увече температуре додатно падају и још је теже. Такође, практикујемо да сестре и техничари иду у пару, јер је тако сигурније - објашњава др Бојана Рашић, шеф Службе кућног лечења.
Најзахтевнији терен је, како каже, управо у Рипњу, Прњавору и Липовици, где су разуђена села, неприступачни путеви, куће удаљене километрима једна од друге.
- Имамо пацијента са карциномом плућа до кога сваког дана екипа пешачи километар и по - каже др Рашић. - Дешавало се и да људи дођу по нас трактором, јер другачије не можемо да прођемо. Аутомобиле имамо, али нису прилагођени оваквим условима. Зато су ту топла одећа, добре чизме и стрпљење да дођемо до својих пацијената и помогнемо им.
ОСЛОНАЦ ГРАЂАНИМА
Директорка Дома здравља "Вождовац", спец. др Невенка Величковић, с поносом говори о својим запосленима:
- Теренске службе за кућно лечење, поливалентну патронажу и неодложне помоћи непрекидно су на располоагању свим грађанима Вождповца - истиче др Величковић. - Они свакога дана потврђују да су поуздан ослонац грађанима и да брига о здрављу никада не престаје, без обзира на временске прилике. Овај изузетно хуман позив захтева не само стручно знање, већ и огромну посвећеност, ентузијазам и спремност да се ради и у најзахтевнијим условима.
На истом терену раде и патронажне сестре Ивана Крстић и Миљана Симић. Рипањ је једно од највећих села у Србији, са око 15.000 становника, а стално се досељавају млади брачни парови из града. По стандардима би на тај број требало да раде бар две патронажне сестре више. Ипак, Ивана и Миљана стижу свуда и до сваке бебе.
- Прошле године рођено је између 100 и 120 беба. Некада нам треба и сат времена да пређемо пут од једне до друге породице, а у оваквим временским условима и много дуже. Дешава се да се заглавимо, па дођу трактором по нас. Имамо породице које су и по 10 километара удаљене од главног пута, којим иде градски превоз, а одатле се може једино колима или пешке. Али, све завршимо на време - кажу ове сестре, које често бирају пешачење као сигурнију опцију, чувајући аутомобил - своје основно средство за рад.
У једном од тих домова живе бака Стака и дека Иван Шутило. Она има 88, он 91 годину. Сваког дана их обилази медицинска сестра Јелена Кнежић из Службе кућног лечења. Не само због превијања, већ и због топлих речи.
- Живе сами. Некад им је разговор једнако важан као и терапија - тихо каже Јелена. -Постали смо део породице. Они нас чекају, радују нам се.
И заиста - њихов осмех говори више од речи. У тим малим, топлим собама, усред зиме, медицинска сестра није само здравствени радник. Она је веза са светом, утеха и сигурност.
Служба кућног лечења ради 365 дана у години, у две смене. Без паузе. Без изговора. Инфузије, ињекције, превијања, замене катетера, али и стисак руке, поглед разумевања, тренутак пажње. Нажалост, међу пацијентима су и млади и стари, непокретни и тешко оболели.
Подручје које покривају - Прњавор, Зуце, Рипањ, Јајинци, Кумодраж село, Село Раковица и Бели Поток - мери се километрима, али и срцем.
И док се снег поново спушта над Рипњем, медицинске сестре и техничари настављају свој пут - тихо, скромно, али са огромним срцем. Јер за њих, сваки пацијент је нечији родитељ, бака, дете. И до сваког од њих мора се стићи. Јер, тамо где пут престаје, почиње њихова мисија.
БОНУС ВИДЕО:
Помоћ грађанима због ванредне ситуације изазване снежним падавинама
Препоручујемо
ВИШЕ ОД 40 ГОДИНА СПОРТА, ПРЕКО 30 ДИСЦИПЛИНА: "Трофеј Београда" као симбол престонице
09. 01. 2026. у 17:48
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)