ПИСЦИ ОДАНИ СВОЈОЈ КУЛТУРИ: Ђорђу Матићу уручено књижевно признање "Момо Капор"

О НЕРАЗМРСИВОЈ повезаности своје биографије и дела, али и испреплетености свог животног пута и стваралаштва са именом и опусом Моме Капора, говорио је у Скупштини града Београда писац Ђорђе Матић, песник и романсијер из Загреба, есејиста и критичар који је, живећи на различитим тачкама света, остајао одан нашој култури и језику. Са много емоција, понављајући да је било доста славнијих претходника али да није било лауреата срећнијег од њега, Матић је држао сребрну плакету са мотивом Момине школице, коју је заслужио за роман "Ниоткуда с љубављу" - у коме је, како признаје, на много места скривена посвета Капору.

Фондација Момо Капор/Ања Зелић

- Чекала ме је ова награда, и ја њу, толике године - рекао је Матић, који ове године броји пуне четири деценије откако је објавио први свој текст, рецензије рок концерата.

Као писац потекао у свету рокенрола, Ђорђе је навео тројац великана управо из тог свог света и рокенрол културе, Арсена Дедића, Игора Мандића и Мому, јединог међу њима кога није упознао а који је увек бивао присутан у његовом животу, и литератури.

Момо је био ту, уз њега, током одрастања, бројних путовања, избивања из земље краћих или дужих, оних туристичких и оних не тако вољних, потакнутих распадом земље у којој је одрастао и нестанком оног сигурног, заштићеног, ушушканог доба уз које је током дечаштва и младићког доба везивао Капора.

- Ипак, неки други, тајни слој Капорове литературе пратио ме је и кроз та друга, несигурна, тешка времена, која нисам очекивао - испричао је Матић, откривајући неке своје омаже Моми, проживљене и(ли) записане, попут посете чувеном римском кафеу или читања недељу дана старе "Политике" у беломе свету:

- А у тој су "Политици", недељу дана старој и на сиротињском папиру штампаној, били Момин текст и цртеж. Шест месеци пре тога нисам био прочитао ни реч на матерњем језику, и читајући његов текст помислио сам "то је моја култура", осетио припадништво. Изрезао сам тај текст са његовом вињетом и урамио, немајући у том тренутку зид на који бих га окачио. Али носио сам га годинама, по разним земљама, и данас га чувам у Поречу.

Момино дело је за Ђорђа Матића, који је годинама живео на северу Европе и своје искуство егзила преточио у литературу, годинама било "место на коме се може сакрити", иако је међу њима мало стилских сличности.

- Момо је поседовао ту чудесну лакоћу којој се ја неизмерно дивим, док ја пишем високо поетизирано и, многи веле, превише интелектуализујем ствари - рекао је лауреат, потврдивши став жирија да су Капор и Матић, на први поглед неспојиви, на те своје међусобно толико различите начине сликали и сликају потпуно исто осећање света.

Веза

КОНСТАТУЈУЋИ да су Матић и Капор, пре свега, дубоко одани својој култури, чланови жирија (Вуле Журић, Радмила Станковић, Мухарем Баздуљ) закључују и да је "у неким срећнијим временима, Момо Капор био најпрепознатљивија књижевна веза Београда и Загреба, а у временима ружнијим, на његовом трагу је Ђорђе Матић, на релацији Загреб-Београд".

Препоручујемо

Култура

0 1

"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара

09. 01. 2026. у 13:58

Култура

0 0

„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара

09. 01. 2026. у 13:56

Култура

0 0

ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара

09. 01. 2026. у 05:00

Култура

0 2

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације