КАКО ЈЕ ПРВА АВИОНСКА КОМПАНИЈА СПОЈИЛА ЦЕНТРЕ БИВШЕ КРАЉЕВИНЕ: Објављена књига "Аеропут" историчара Бојана Димитријевића и Илије Кукобата

КЊИГА "Аеропут" историчара Бојана Димитријевића и Илије Кукобата, објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда, у едицији Време и прича.

Arhipelag

Реч је о непознатој и занимљивој историји друштва за ваздушни саобраћај које је постојало од 1927. до 1948. године. Настао у Краљевини Југославији, "Аеропут" делује и у првим годинама социјалистичке Југославије.

Како наводе издавачи, Југословенско друштво за ваздушни саобраћај "Аеропут" типичан је изданак општег развоја ваздухопловства између два светска рата, како у домену идеје, људи и авиона који су га чинили, тако и у домену унутрашње и спољне политике Краљевине. Формално је постојао две деценије, али је летачки био активан у укупно 14 летачких сезона. За то време је успоставио ваздушни саобраћај у Краљевини, повезујући регионалне центре с престоницом, али и Београд с важним центрима суседних држава.

Настао је у кругу одушевљених присталица авијације, од којих су многи били ветерани Првог светског рата и борили се у ваздуху с противницима. Подржали су га представници државе, војске, крупног капитала, банкари, али и масонерија, углавном из југословенске престонице и неколико регионалних центара. Тадашња јавност је пратила развој ваздухопловства и у свету, и у Југославији, али су тек даљински лет пилота Сондермајера и Бајдака од Париза до Бомбаја и назад до Београда, као и отварање београдског аеродрома 1927. године, дали потребан импулс уписивању акција и подршци државе за почетак рада Друштва.

Arhipelag

Прва линија је спојила Београд и Загреб, 1928. године, а потом су повезивани и Скопље, Сушак, Сињ-Сплит, нешто касније и Љубљана, Сарајево, Дубровник, Подгорица... Тако је превладавана лоша друмска и спора железничка мрежа. Уједно, ваздушне линије су имале улогу спајања делова нове државе, настале из неколико предратних. То је битна улога "Аеропута", наглашавају аутори, посебно у контексту политичких односа Београда, Загреба и Љубљане, као престоница три конститутивна народа Краљевине. Ваздушни саобраћај третиран је као средство за учвршћивање југословенске државе и нације. Историја друштва за ваздушни саобраћај постаје тако необична историја једне земље и једне епохе.

Књига "Аеропут" описује велике тренутке у развоју друштва, отварање нових линија и набавку модерних авиона, најпознатије пилоте, као и авионске катастрофе у историји. Садржи и велики број фотографија, укључујући и фотографије чувених југословенских пилота између два светска рата.

- Аероплани "Аеропута" крстаре у свим правцима велике Краљ(евине) Југославије, прелећу њене границе и допиру на север до престонице Аустрије, на југ до Солуна, главног града источног Средоземног мора, спуштају се на крајњем западу наше Отаџбине код Сушака и везују Босну, кршну Херцеговину и непроходну Црну Гору у четири сата лета за престоницу Државе - бележи један тадашњи публициста славећи успехе и домете Друштва за ваздушни саобраћај.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације