ЗАДУЖИО ЗАВИЧАЈ КЊИГОМ И МАЛИНОМ: После смрти Добрила Ненадића у Ариљу успостављени "Добрилови дани", добио мурал, али не и скулптуру

ПОНОСАН сам на своје Ариљце јер је општина Ариље по богатству међу првима у Србији, а по плодности земљишта и по клими међу последњим, говорио је за наш лист велики српски писац Добрило Ненадић (1940-2019).

Фото Архива Новости

А његови Ариљци му, ево ни безмало пет година откако нас је напустио, нису поставили обележје. Оглушили су се о иницијативу његовог пријатеља, београдског вајара Велимира Веље Каравелића, упућену 2020. преко "Новости" да се аутору "Дортеја" и још 18 романа, продатих у више од 300.000 примерака, подигне споменик у родном граду, из кога се и упутио у вечност. Нису се испунила обећања тадашњих општинских челника да ће "подртжати сваку акцију која чува успомену на Ненадића".

Како је писац својим именом прославио Ариље и на дар му дао препознатљивост на карти Србије, не само писаном речју, већ и љубављу према завичају, Каравелић је изнео више предлога. Сматрајући да би концепцијски споменик требало да представља фигуру природне величине, која би била интегрални део централне пешачке зоне, понудио је - или да је сам направи, или, ако то Ариљцима више одговара, стручно помогне око избора решења на јавном конкурсу. Одговор му још није стигао.

- Из Ариља је своју литературу наметнуо као искрену и аутентичну вредност. С друге стране, својим стручним односом према агрономији, унапредио је овај крај садњом малине. Ариље је надалеко познато управо због значајног развоја ове културе, којом је читав регион унапређен - подсећао је Каравелић.

Београдски вајар је свом пријатељу, бесплано направио надгробни споменик у облику отворене књиге, али на коме је и мотив малине, објединивши тако две ствари које су обележиле Ненадићев живот, али и оне којима је задужио своје земљаке. Као епитаф, на споменику је и пишчева мисао "Радио сам што сам могао, а могао сам што сам урадио".

Фото Архива Новости

Удовица писца, Петкана Ненадић, подсећа и да су у Ариљу устанопвљени "Добрилови дани", као и да се на управној згради Културног центра налази његов мурал, рад сликарке Марије Комарац.

- Добрилова и моја жеља је да кућа у Вигошту, где је највише стварао и где је и велико имање, са малинама и воћњаком, окружено шумом, у непосредној близини Ариља, постане културни центар младих. Много смо о томе размишљали ми из Ариља и схватили да не можемо да то реализујемо сами, без шире подршке друштевне заједнице, пре свега Министарстава за културу и образовање. Добрилови пријатељи и поштоваоци његовог дела предложили су да се у Ариљу подигне споменик у знак сећања многих генерација на његов стваралачки рад. Моја је жеља да његово Вигоште буде место радости и сазнања о уметности и пољопривреди, а да круна свега буде споменик - закључује за "Новости" Петкана Ненадић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације