Култура

МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора

Миљана Краљ

11. 09. 2023. у 17:23

МЕЂУ значајним стогодишњицама својих чланова, САНУ овог лета обележава и век композитора Василија Мокрањца (1923-1984), у чију част је 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, одржан научи скуп са међународним учешћем, под именом "Музика и ћутање".

МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора

На отварању манифестације, у оранизацији Музиколошког института САНУ и Фондације "Василије Мокрањац", говорили су академици Иван Јевтић и Светислав Божић, Александра Мокрањац, композиторова ћерка, и Катарина Томашевић, директорка Института.

Уз домаће, и аутори из Француске и Португалије расветлили су различите аспекте наслеђа академикa Мокрањца, који је иза себе оставио пет симфонија и бројна друга симфонијска, концертна, камерна и солистичка дела, као и радио-драме, партитуре позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији односно ФМУ (где је и сам дипломирао на два одсека, клавирском и композицији). Композитор, кога сматрају најзначајнијим аутором симфонијске музике код нас, бавио се и превођењем стручне литературе.

- Процес стилске еволуције стваралаштва Василија Мокрањца био је постепен, усмерен ка обликовању сопственог индивидуалног композиционог израза, а неоптерећен бригом око укључивања у радикалније модернистичке токове - сматра др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), која је одржала предавање о Мокрањчевом опусу, из угла музичке историографије. - На питање о могућној преживелости симфоније као облика, које му је било постављено у време када је радио на својој Другој симфонији, одговорио је, између осталог: "Сматрам да ниједан облик не може сам по себи да буде превазиђен. Може се разговарати само о томе да ли је неко тумачење преживело или није."

Сагледавајући тај опус из угла светских музичких токова, др Надежда Мосусова, такође научни саветник Музиколошког института САНУ (у пензији), запажа:

- И дан-данас кад се каже "светска" мисли се на европску музичку уметност: конкретно, историја музике своди се и данас на западну музичку културу. И даље ту нема места за музику словенских народа. Србима треба да пође за руком да преко дела Василија Мокрањца извојују своје место под сунцем.

Своја истраживања и увиде, на скупу у САНУ, изнели су и др Силви Нисефор, француски музиколог, сопран и пијаниста, др Иван Муди, португалско-британски музиколог, композитор, диригент и православни свештеник, затим Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и др Милош Браловић, истраживач-сарадник, са истог Института. Са Факултета музичке уметности учешће су узели редовни професори Милош Заткалик и Татјана Милошевић Мијановић, као и Огњен Поповић, ванредни професор. О делу Мокрањца говорили су и композиторка Светлана Максимовић и др Јелена Јанковић Бегуш, научни сарадник.

Породично наслеђе

ОТАЦ Василија Мокрањца - Јован, био је први српски академски школовани виолончелиста, а очев стриц Стеван Стојановић Мокрањац, славни композитор. После завршеног школовања у Минхену, Јован се уочи Првог светског рата вратио у Београд, и потом прошао Албанску голготу. Искуства са фронта описао је у неколико драма, а његова "Ратникова вереница", извођена је и у Народном позоришту. Наступао је у новооснованим оркестрима Београдске филхармоније, Радио-Београда и Опере Народног позоришта, био оснивач Српског гудачког квартета и професор, који је иза себе оставио значајан уџбеник "Челометодика". О значају заборављеног великана наше музике, Јована Мокрањца, на скупу ће говорити Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ.

Препоручујемо

ПРОБЕ НОВЕ ПРЕДСТАВЕ У АТЕЉЕУ 212: Комад „Вања, Соња, Маша и други“, у режији Ксеније Крнајски

Култура

0 0

ПРОБЕ НОВЕ ПРЕДСТАВЕ У АТЕЉЕУ 212: Комад „Вања, Соња, Маша и други“, у режији Ксеније Крнајски

11. 09. 2023. у 17:52

У ПОТРАЗИ ЗА ЉУДСКИМ БИЋЕМ: Нови радови Антанасија Пуношевца у изложбеном простору КвАрт BW

Култура

0 1

У ПОТРАЗИ ЗА ЉУДСКИМ БИЋЕМ: Нови радови Антанасија Пуношевца у изложбеном простору КвАрт BW

11. 09. 2023. у 18:57

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ОРФЕЛИНА У МАНАКОВИЈ КУЋИ: У славу руке и њене моћи

Култура

0 0

ПРЕДСТАВЉАЊЕ "ОРФЕЛИНА" У МАНАКОВИЈ КУЋИ: У славу руке и њене моћи

11. 09. 2023. у 19:34

БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за Новости

Култура

0 0

БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за "Новости"

10. 09. 2023. у 14:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО Захарова упутила мистериозну поруку Западу

Свет

0 32

"ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО" Захарова упутила мистериозну поруку Западу

ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да су западне земље забринуте због тога каква би још нова испитивања оружја Русија могла да спроведе након демонстрације ракете "Буревестник".

01. 11. 2025. у 19:52

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

Економија

0 31

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су данас издале тзв. "генералну дозволу" којом се привремено одлажу санкције Росњефту у Немачкој до 29. априла 2026. године, објавило је америчко министарство финансија.

29. 10. 2025. у 16:17

АЦА УДАРИО НА НЕДУ: Родила се у ТРИ града - она је медицински феномен!

Познати

0 0

АЦА УДАРИО НА НЕДУ: Родила се у ТРИ града - она је медицински феномен!

ПЕВАЧ Аца Лукас поново је изазвао велику пажњу јавности када је гостовао у подкасту „Б-13“ код македонског шоумена Бојана Јовановског, познатијег као Боки 13, и жестоко критиковао певачицу Неду Украден. У свом препознатљивом стилу, без длаке на језику, Лукас је коментарисао, како тврди, „вишеструки идентитет“ своје колегинице.

04. 11. 2025. у 12:33