БЛИСТАВЕ ТАЧКЕ НАШЕ БАШТИНЕ: Део колекције Галерије Матице српске изложен у Грачаници

ПРЕДСТАВЉАЊЕМ дела колекције Галерије Матице српске у Дому културе у Грачаници, где је тренутно смештена Галерија савремене уметности Приштина, обележава се 47 година постојања и 33 године Видовданских свечаности те институције.

Милан Танасковић

По речима аутора изложбе, мр Данила Вуксановића, заједничким деловањем, свесни угрожености српског културног наслеђа и живота на Косову и Метохији, изложба “У славу светлости” указује на иконичне представе српске уметности, блиставе тачке наше уметничке кошнице.

- Из богате Збирке копија зидних слика, одабране су оне које потенцирају разлике између сликарства српског средњег века са Косова и Метохије, са копијом Богородице Елеусе са Христом хранитељем из чувене цркве Богородице Љевишке, и репрезентативних барокних сликарских узлета Христофора Жефаровића из манастира Бођана и Стефана Тенецког из манастира Крушедола. Манифестација српског зидног сликарства је проширена копијама фресака Теодора Симеoнова Грунтовића из манастира Српски Ковин на којима ишчитавамо имена српских краљева и светитеља, на територији данашње Мађарске. Копијама насталим у циљу бележења затеченог стања у манастирима, кописти су успели трајно да зауставе промене које се неминовно дешавају у храмовима. Зато смо их и супротставили уметничким делима данашњице ради ширег увида у различитости сликарско идеолошких поступака- каже мр Вуксановић.

Предочена су дела, Вере Зарић, Добривоја Рајића, Ратомира Кулића, Пеђе Ђаковића, Браце Бонифација и утемељена симболичким поступцима у контексту слике “Сеоба Срба” националне иконе, коју је након оригиналне верзије рађене уљем на платну, Пајa Јовановић хромолитографски штампао код Петра Николића у Загребу обезбедивши тако њено масовно присуство у српским домовима. “Квазикивот са пасошем за Царство Небеско” Данила Вуксановића симболички указује на “миграцијски” карактер моштију Светог Кнеза Лазара Кефалофора, уз сребрне, лазуриране плоче са исписаним стиховима предводника сеобе Срба, патријарха Арсенија Чарнојевића: “Дан и ноћ бежећи, и би престол пуст”. На истом трагу реафирмације српског културног и политичког бића у Аустроугарској монархији, с почетка XX века, уметници попут Драгутина Инкиострија Медењака, творца националног стила или Анастаса Боцарића, приказали су алегоријску представу националних наратива са косовским темама, посебно оличених у духу сецесије.

Традиција

- У 175. години Галерије Матице српске било је много догађаја који својом важношћу храбре наша настојања да поштујући традицију стварамо традицију – истиче др Тијана Палковљевић- Бугарски, управница Галерије Матице српске, која је поводом великог јубилеја истражила дуги ток повести установе и свој дугогодишњи рад и енергичну визију сместила међу корице, у монографији, “Понос нације. 175 година Галерије Матице српске”.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације