Култура

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Културна дипломатија

Пише Слађана Илић

13. 09. 2022. у 12:10

У "Култури" број 173, часопису Завода за проучавање културног развитка, објављен је темат чији је наслов "Култура и дипломатија". Приредила га је др Александра Колаковић, виши научни сарадник на Институту за политичке студије. У њему су сабрани тематски разнородни и занимљиви радови дванаест еминентних стручњака.

Како приређивач у самом уводнику истиче: "Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње "меке моћи" у овом контексту посебно је значајна за мале државе као што је Србија. Имајући све поменуто у виду, овај број часописа "Култура" посвећен је културној дипломатији као делу јавне дипломатије, која се наслања на циљеве и приоритете политичких, економских и војно-безбедносних компоненти, при чему подразумева свесно настојање државе да утиче на свој имиџ у свету, билатералне и мултилатералне односе.

У текстовима који чине овај темат уочавамо теоријско-методолошки приступ, али и нове теме у проучавању културне дипломатије. Поред њих, налазимо и низ примера из историје који би могли бити подстицајни у креирању спољнополитичких и културних стратегија.

У радовима појединих аутора сагледане су и анализиране културне дипломатије Русије, Кине и САД на Балкану и у Србији, односно културне размене и сарадње између Србије и наведених земаља.

У циљу показивања могућих домета културне дипломатије, у конкретним случајевима српске, њеног развоја и оснаживања, у појединим радовима покренуто је размишљање о серијама, о улози колекционарства, као и културних институција.

Темат садржи и нама посебно занимљиве радове о дипломатији и књижевности у доба социјалистичке Југославије, о настојањима да Иво Андрић добије Нобелову награду, о промовисању југословенске културе, о спољној политици као средству за јачање других културних веза са несврстаним земљама кроз музеологију, фестивале, изложбе и гостовања уметника и интелектуалаца. Сагледано је и наслеђе несврстаних у функцији креирања потенцијалних нових стратегија српске културне дипломатије. У темату налазимо и одговор на питање да ли је развој различитих области на пољу музике код нас значајан за културну дипломатију.

На крају, уз подсећање на значај научника у дипломатским иницијативама у веома широком историјском опсегу, анализиран је актуелни став научника у Србији о дипломатији и презентоване су идеје за увођење термина научна дипломатија, који отвара могућности за ново академско поље истраживања.