Учесници Треће интеркатедарске србистичке конференције - коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду једногласно су усвојили:
Најновије из рубрике
ОДЛАЗАК УМЕТНИКА: Преминуо велики глумац
НАРОДНИ уметник Русије Владимир Сафронов је преминуо.
06. 08. 2025. у 20:17
ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ ИЗ ПОЗНАТЕ СЕРИЈЕ: Изгубио битку са раком
НОРМАН Ешли, звезда серије „George and Mildred", преминуо у 80. години након борбе са раком. Ешли је започео каријеру у Шекспировим представама, а касније је наступао у Вест Енду.
06. 08. 2025. у 15:11
ПОЧИЊУ "ДАНИ ПОЗОРИШТА": У Мркоњић Граду представе из Републике Српске и Србије
ПРЕМИЈЕРОМ представе "Сиромашни Ромео" (рађене по тексту Тоде Николетића и у режији Марије Убовић)у извођењу града домаћина, вечерас почињу "Дани позоришта" у Мркоњић Граду.
06. 08. 2025. у 14:05
КОНЗЕРВА УМЕСТО УЛАЗНИЦЕ: У Крушевцу све спремно за дечји "Лименка театар фест"
ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ позоришни фестивал за децу, "Лименка театар фест", који карактерише спој позоришта и екологије, рециклаже и дружења - ове године одржаће се у Крушевцу од 3. до 7. септембра.
06. 08. 2025. у 13:22
ОД МОНОДРАМЕ ДО КЛАСИЧНЕ ГИТАРЕ: Позоришни живот у Зајечару без летње паузе, тематски програми из вечери у вече
ЈЕДИНИ српски театар који се "придружио" београдском Народном позоришту и пре две године основао свој музеј је НП Тимочке Крајине "Зоран Радмиловић" у Зајечару. И то није све: свакодневним и разноврсним програмима учинио је овај град посебним, јер у њему летње паузе - нема.
06. 08. 2025. у 13:00
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.