БАЛКАНСКА СУДБИНА: Књига Милана Будимира "Ми Балканци" у изградњи куће "Градац К"

БАЛКАН је дао човечанству слепог песника Хомера, који је за хеленску Илијаду искористио предање о рату старијих палеобалканских народа, што је свету открио велики слепи филолог, српски академик Милан Будимир (1891-1975), апостол идеје Балкан - Балканцима.

Милан Будимир са студентима, Фото Приватна архива

Збирка његових предавања и радова у књизи "Ми Балканци", коју је приредила Милена Јовановић, објављена у библиотеци "Алеф" издавачке куће "Градац К", открива нам Будимиров ненадмашни научни ум, али и типичне романтичне политичке фантазије и заблуде српских интелектуалаца 20. века.

Будимир је открио да су на простору од Балкана до Анадолије у праисторији прехеленски народи поставили темеље цивилизација античке Грчке, Рима и Ромејског царства, на којима се темељи савремена Европа. Милан Будимир је до епохалног открића дошао у првој половини 20. века користећи палеолингвистичка знања, а археолошки докази из друге половине столећа су само потврдили његову хипотезу.

Он је утврдио и да су преци Словена, које Запад упорно избацује из Европе, још у прапостојбини били у контакту са праизворима, "балканским источницима" европске цивилизације. Може се рећи да је Будимир први на научном бојном пољу поразио расне теорије по којима су Германи носиоци цивилизације Европе и доказао да је она рођена на Балкану. Он је као Србин са снажним идентитетом и свестан пребогате националне баштине био лишен комплекса инфериорности, па је као и многи други српски интелектуалци постао ватрени Југословен вољан да поклони то наслеђе новој националној и културној творевини.

Бриљантни научник тако се показује као романтични политички дилетант, уверен да ће у Југославији његова просветитељска открића успети да помире балканске светове и да ће бити остварена идеја Балкан Балканцима. Његов рад "Два света", објављен 1935, сведочи да га је реалност демантовала: "Има већ десетак година како се у јужнословенском друштву говори о подели нашег народа на два света. Та подела казује да се Југословени састоје од "некултурних" Балканаца и од "културних" Европљана. По тој истој подели некултурне Балканце обележава византинизам, збир бесконачног реда свакојаких зала, а југословенске Европљане или западњаке краси сав сјај римског хуманизма и све благодати западноевропске цивилизације. Ово учење о подели нашег народа на два света није ново. Оно додуше мења своје облике и опсег своје садржине, али остаје у суштини увек исто за последњих стотину година. Неколико година пред Велики рат, према писању учених сарајевских језуита делило је Југословене "на културне припаднике римске цркве и некултурну стоку пастира шизматика..."

Фото Приватна архива

Када је на предлог Ратка Парежанина, утицајног дипломате и новинара, краљ Александар Карађорђевић 1934. основао у Београду Балкански институт, професор Будимир је постао његов покретачки дух. У програму под именом Балканска судбина он упозорава: "Свако лудо трчкарање за Европом, свако некритичко имитирање Европе, како се то често практиковало на Балкану, искључује препород балканских народа и васкрс балканског духа, јер се и једно и друго може остварити у првом реду савременом сарадњом балканског човека, балканских народа и балканских држава."

Прича о Балкану је лепо звучала, али се причала само у Београду. Власти обе Југославије, и монархистичке и комунистичке, вешто су користиле бриљантне српске умове за стварање атмосфере у којој су "Срби као народ били демобилисани, а сви остали мобилисани", како је у предвечерје Другог светског рата дефинисао Слободан Јовановић, разочарани Југословен који се вратио српском идентитету.

Милан Будимир је и тада веровао у Балкан, али је сматрао да га може спасти само неки нови Свети Сава. О томе је у јануару 1941. беседио на Светосавској забави друштва "Просвјета" у Бијељини: "Ми Балканци можемо бити поносни што се у нашем дијелу хришћанског свијета дигао први глас за народну цркву. Тако је и у том погледу Балкан измакао испред Европе и претекао све потоње покушаје на Западу да се створи такав облик хришћанске просвјете који ће потпуно срасти са народном и државном цјелином.

Светосавље је стога готово за сав Запад и дан-данас недостижан идеал. Свети Сава је својим мудрим јунаштвом учинио двоје: створио је народну самосвојну цркву и ударио темеље заједнице између народа српског, државе српске и цркве српске. Ово херојско дјело остварено је на најтежем мјесту свјетском, на разбојишту између Рима и Цариграда, на међи Истока и Запада..." Југословенски месија се није појавио, а многе чланове Будимирове породице у НДХ су побили јужнословенска браћа Хрвати.

После Другог светског рата обновљена је заједничка држава, а код професора Будимира су се пробудили стари идеали. Он поново предаје, говори и пише као идеалиста-левичар, верник Југославије, чак у старим цивилизацијама Балкана проналази корене Октобарске револуције и праведног социјалистичког друштва. Стари филолог светског гласа остао је украс Брозовог режима све док јединствена Југославија уставним амандманима почетком седамдесетих није претворена у конфедерацију. Академик Будимир после тога постаје "легитимна мета" и када је 1972. објављен његов, у суштини пројугословенски, рад "Српска рапсодија Филипа Вишњића", покреће се страховита политичка хајка против осамдесетогодишњег научника. Његово здравствено стање се погоршава и после дуже болести умире 1975, а као политички неподобан академик не добија ни комеморацију. Зато је књига "Ми Балканци" изузетно сведочанство не само о Милану Будимиру, већ о заблудама српских интелектуалаца 19. и 20. века које су, заједно са катастрофалним последицама из тог времена, успешно пренесене и у трећи миленијум.

Препоручујемо

Култура

0 2

ПРЕЗИРАО СВОЈ МУЗЕЈ: Зашто се Андрићу није допала поставка о њему у Травнику

12. 06. 2022. у 13:30

Култура

0 0

ВОЛЕО ЈЕ ДА ШОКИРА: Књига Ненада Симића "Последњи самурај" о животу и смрти Јукија Мишиме

08. 06. 2022. у 17:30

Култура

0 0

ОСУЂЕН НА ТЕЖАК ЖИВОТ: Објављен аутобиографски роман "Видно поље" Горана Бабића

25. 05. 2022. у 10:25

Култура

0 2

МУКЕ СА "ПРОКЛЕТОМ АВЛИЈОМ": Пред читаоцима двa нова наслова критичког издања дела нобеловца Иве Андрића

18. 05. 2022. у 10:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације