УРУЧЕЊЕМ националне награде из области библиотекарства "Јанко Шафарик" која је припала Беби Станковић јуче је прослављено 190 година постојања Народне библиотеке Србије.
Најновије из рубрике
ПЛЕС ПОЧИЊЕ "ОКРЕТАЊЕМ КОСТИЈУ" : Београдски фестивал игре од 13. марта до 8. априла окупља врхунске уметнике и трупе
КАО и претходних година, Београдски фестивал игре, 23. по реду, и овогпута окупиће врхунске уметнике и трупе са различитих страна света. Подслоганом "Буди игра коју желиш да видиш", од 13. марта до 8. априла, уБеограду и Новом Саду наступиће 15 компанија из 12 земаља са 20 представа, међу којима је светска премијера "Тако близу толико многопута" Националног балета из Атине.
27. 02. 2026. у 18:11
РАСКОШНА И ХИПНОТИЧКА ИГРА: Огњену Вучинићу уручено признање "Смиљана Мандукић"
ЗА улогу у балету "Болеро" у кореографија Александар Илић, на сцени Опере и театра Мадленианум, 27. фебруара уручена је награда "Смиљана Мандукић" Огњену Вучинићу.
27. 02. 2026. у 17:56
ШКОЛА ЦРТАЊА И СЛИКАЊА: Креативни програм у Етнографском музеју
У ПРОСТОРУ Дечјег клуба, Етнографски музеј покреће Школу цртања и сликања која почиње 2. марта и трајаће годину дана, сваког понедељка од 19 до 21 .
27. 02. 2026. у 17:50
ПРОДУЖЕН ЛЕТ ВИЛИНИХ КОЊИЦА: Изложба у Галерији науке и технике САНУ трајаће до 7. марта
ИЗЛОЖБА "Вилински коњици Србије", у организацији Завода за заштиту природе Србије, у Галерији науке и технике САНУ, због великог интересовања публике, биће продужена до суботе, 7. марта.
27. 02. 2026. у 17:44
ПРИЧА О ДВОЈЕ ПОСЛЕДЊИХ ЉУДИ НА ЗЕМЉИ: Премијера „После милијон година“ у Српском народном позоришту, 28. фебруара
НА сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта у Новом Саду, у суботу, 28. фебруара, премијерно ће изведена представе „После милијон година“, према истоименом комаду Драгутина Илића, у режији Николе Завишића.
27. 02. 2026. у 15:17
Pc
01.03.2022. 09:44
Овим чином уместо да заштитимо свој језик ми га још дубље гурамо у амбис.
Zlatokosa
01.03.2022. 10:21
Svaka čast!
447
01.03.2022. 12:02
То еј одлично што се књиге Срба на хрватском писму неће више рачунати у хрватску баштину. И то по правди. А питање за директора Народне библиотеке Пиштала је: ко му је то гарантовао и којим документом, којом одлуком? Друго, како ће се, по чему одређивати хрватске књиге на истом писму, хоће ли и оне ићи у српску књижевност? Ми (нормални Срби, не бисмо желели да се нама приписују туђе књиге. Ипак еј сигурније Пишталу и свим нашим писцима да се нее ките туђим перјем (хрватском абецедом), него нека, ипак српски језик пишу српским (ћириличким) писмом, на шта нас обавезује и Устав Републике Србије (Члан 10, став први) и општа пракса у свету -- да се свој језик пише својим, а не туђим писмом. Нажалост, има још писаца који своје књиге (Пишатло готово све) објављују објављују на српском језику хрватским писмом.