УРУЧЕЊЕМ националне награде из области библиотекарства "Јанко Шафарик" која је припала Беби Станковић јуче је прослављено 190 година постојања Народне библиотеке Србије.
Најновије из рубрике
РАЊИВОСТ ЈЕ ИЗВОР НЕВЕРОВАТНЕ СНАГЕ: Интервју - Јованка Станојевић, сликар и доцент на ФПУ, о успеху на међународној сцени
НА престижној међународној манифестацији Women in Art Fair у Лондону, главна награда у огромној конкуренцији, припала је недавно нашој Јованки Станојевић, доценту на Факултету примењених уметности у Београду.
16. 07. 2026. у 10:00
КАД ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО НОВА ОТАЏБИНА: Прича о "белим" Русима који су заувек променили културни живот
После Октобарске револуције, десетине хиљада руских избеглица пронашле су уточиште у Краљевини Југославији, а Београд је постао један од најзначајнијих центара руске емиграције у Европи
15. 07. 2026. у 20:00
МОНУМЕНТАЛНИ СПОМЕНИК КРАЉУ МИЛАНУ: Дело професора Зорана Ивановића у децембру ће бити откривено у Лесковцу
У ГОДИНИ када је Лесковац носи титулу Престонице културе Србије, овај град добиће споменик краљу Милану Обреновићу. Планирано је да монументална коњаничка бронзана скулптура, висине четири, односно осам метара са постаментом, чији је аутор Зоран Ивановић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду, буде отворена 24. децембра.
15. 07. 2026. у 19:24
ДОЖИВЉАЈИ ПЕТРА О‘РАДОВАНА: У припреми други део романсиране аутобиографије Паје Јовановића "Мемоари сликара"
РОМАНСИРАНА аутобиографија нашег славног уметника Паје Јовановића „Мемоари сликара“, која је први пут објављена тек крајем прошле године – након више од седам деценија од њеног настанка – у наредних шест месеци требало би да добије свој наставак.
15. 07. 2026. у 17:49
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЗОРАНА БОГНАРА СУТРА У КИКИНДИ: Представља три своје књиге
Народна библиотека „Јован Поповић“ и Град Кикинда организују сутра књижевно вече Зорана Богнара, једног од истакнутих аутора савремене поезије, чије су песме и друга прозна дела преведени на више светских језика.
15. 07. 2026. у 17:15
Pc
01.03.2022. 09:44
Овим чином уместо да заштитимо свој језик ми га још дубље гурамо у амбис.
Zlatokosa
01.03.2022. 10:21
Svaka čast!
447
01.03.2022. 12:02
То еј одлично што се књиге Срба на хрватском писму неће више рачунати у хрватску баштину. И то по правди. А питање за директора Народне библиотеке Пиштала је: ко му је то гарантовао и којим документом, којом одлуком? Друго, како ће се, по чему одређивати хрватске књиге на истом писму, хоће ли и оне ићи у српску књижевност? Ми (нормални Срби, не бисмо желели да се нама приписују туђе књиге. Ипак еј сигурније Пишталу и свим нашим писцима да се нее ките туђим перјем (хрватском абецедом), него нека, ипак српски језик пишу српским (ћириличким) писмом, на шта нас обавезује и Устав Републике Србије (Члан 10, став први) и општа пракса у свету -- да се свој језик пише својим, а не туђим писмом. Нажалост, има још писаца који своје књиге (Пишатло готово све) објављују објављују на српском језику хрватским писмом.