БОЛНИ "АМАРКОРД": Роман Милана Белегишанина "Човечуљак у крошњи"
РОМАН позоришног и филмског редитеља Милана Белегишанина "Човечуљак у крошњи" обликује се на размеђи аутобиографског казивања и писања о стварима које су битне за појединца и лирске романескне прозе која отеловљује и осветљава онај "тамни талог душе" што га, мање или више освешћен, сви носимо из најранијег детињства.
Фото Промо
Дечје сећање Белегишаниновог јунака обележено је усамљеношћу, страховима од висине, паса, деце...
У крошњи трешње, на коју га је отерало гађење према рибљем уљу, дечак први пут среће Луку, измишљеног друга, двојника, подршку, првог и јединог пријатеља. Лукино постојање не доводи у сумњу ни одрасли приповедач, он једноставно каже: "Луку сам одавно престао да виђам." Попут префињене, танано исковане шарке, Лука обједињује приповедачеву давну прошлост и његову садашњост, симболизујући и креативне и деструктивне потенцијале детињства као суштинског обликотворног импулса личности.
Цео други део романа, насловљен "Станари", обликује се у претапању дечје и одрасле визуре, као зачудан и лирски озарен свет детињства с дискретним, али значењски битним елементима фантастике. Поред преплитања реалистичног приповедања, блиског магичном реализму, и фантастике, битан квалитет Белегишаниновог приповедања јесте и његова визуелна сугестивност.
Из визуре детета-приповедача израста слика дворишта-света с његовим упечатљивим станарима. Најбитнија вредносна и емотивна оса, која повезује приповедачево детињство и зрелост, јесте лик деде, господина Боже, одликованог ратника с Кајмакчалана и стаменог заштитника који разуме дечачке страхове, подржава унука и пушта га да буде оно што јесте.
Он тера психијатра који би требало да "излечи" дете од веровања у пријатеља којег одрасли не виде и шаље дечака да се игра с Луком, он у бурлескној сцени изудара Деда Мраза, дечаковог ујака, који у договору с мајком кажњава дечака због крадомичног испијања остатака пића. Снажни и стамени старац разуме и уважава слабости детета, штити га као што је штитио и своју малену невесту и као што штити све слабе и угрожене. Одликовани ратник из Првог светског рата, који као личну Голготу чува (и унуку преноси) сећање на Кајмакчалан и његове жртве, оличава људску и моралну вертикалу Белегишаниновог романа.
Трагични прелом и својеврсни крај приповедачевог раног детињства оличен је у дединој смрти и у судбини Владимира Б., који живи са својом кршном женом Личанком Љубом. Дечак памти Владимирово "одметање" у крошњу трешње да тамо пева "Подмосковске вечери" и "Рјабинушку", а писмо које налази у дединој оставштини објашњава голоточку, логорску трауму која га на то тера. Одрасли приповедач снима документарни филм "Крик" са остарелим Владимиром Б., сведочећи тако да се "Човечуљак у крошњи" може читати и као прича о одрастању уметника и оним тананим импулсима који се зачињу у првим дечјим спознајама света. Без обзира на то препознајемо ли у његовој насловној слици дечака-приповедача, тајанствену илустрацију са омиљене књиге бајки, или животом згромљеног голооточког робијаша, овај роман и сећања која он евоцира прожета топлином и тугом, хумором и трагиком - могу се читати и као ауторов лирски омаж Фелинијевом "Амаркорду", али и као запретени, често тешко ухватљиви дијалог с ауторовим филмским и телевизијским стваралаштвом.
Привидно једноставна топла прича о властитом детињству прераста у Белегишаниновом роману границе типичног аутобиографског приповедања и постаје роман о инспиративним и идентитетским потенцијалима раног детињства релевантан за свакога ко завири у сенку његове чудесне крошње.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РУСИЈА ОСТАЛА ЗАТЕЧЕНА: Владимир Путин се појавио са раном на лицу, овако је објаснио "хероизам" (ВИДЕО)
Русија се, откако је почео рат у Украјини, налази под бројним санкцијама, па и спортским, али најновије вести везане за спорт углавном су биле позитивне, јер су почеле да се ређају добре ствари за Русе по том питању. А спорта се на занимљив начин дотакао и и руски председник, Владимир Путин.
05. 05. 2025. у 17:57
КРИЈЕ ЈЕЗИВУ ПРИЧУ: Песма Ђурђевдан настала у возу смрти - пре три деценије Горан Бреговић је обрадио
ВЕЋИНА православних верника данас слави једну од најраспрострањенијих слава у Србији, Ђурђевдан. За ову славу се у неким подручјима везују бројне магијске радње за заштиту куће, здравље и плодност.
06. 05. 2025. у 10:14
"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Вучић на послу од 7. маја - има заказане састанке одмах после Ђурђевдана
КАКО "Новости" сазнају у генералном секретаријату Председништва, председник Александар Вучић од 7. маја биће на послу.
05. 05. 2025. у 13:58
"НИСАМ ИМАЛА НИ ДОКУМЕНТА" Водитељка РТС-а становала у дому за избеглице: "Не знам како смо уопште издржали"
"ПИТАМ се како смо све то уопште издржали..."
05. 05. 2025. у 17:59
СИНА СПАСИЛИ КРОЗ ПРОЗОР: Страшна несрећа Николине и Саше Капора, аутом слетели у Дрину
БРАЧНИ пар Николина Ковач и Саша Капор су избегавајући директан судар са камионом, завршили у мутној Дрини са својим сином Николајем који је имао свега две године.
05. 05. 2025. у 19:56
"ОД ДАНАС, ЂУРЂЕВДАНА 2025. ЗАБРАЊУЈЕМ ДА ПЕВАЈУ" Кебина бивша забранила да се пева ХИТ
КЕБИНА бивша и ауторка бројних текстова на естради, Љиљана Јевремовић донела је изненадну одлуку.
06. 05. 2025. у 14:40
"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Након Литваније, још једна држава забранила прелет српског авиона до Москве
НАКОН Литваније, и летонске власти забраниле су прелет српског авиона до Москве у коме је требало да буде председник Србије Александар Вучић, сазнају "Новости".
06. 05. 2025. у 18:27
НЕБЕНЗЈА ОДУВАО ЛАЖНОГ ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА ШМИТА, ПА ИЗАШАО ИЗ САЛЕ: Нећу да те слушам, немаш право да говориш!
У САВЕТУ безбедности Уједињених нација је у току редовна полугодишња седница о ситуацији у БиХ на којој је руски амбасадор Василиј Небензја изјавио је да Кристијан Шмит нема право да говори у име међународне заједнице у Савету безбедност, а онда изашао из сале не желевши да га слуша.
06. 05. 2025. у 17:03
ОБРТ! Бастијан Швајнштајгер скинуо бурму, па поручио: "Било је лепо..."
НЕ СТИШАВАЈУ се приче о разводу Ане Ивановић и Бастијана Швајнштајгера. Иако се бивша тениска шампионка и немачки фудбалски ас годинама представљају као складан пар, друштвене мреже и медији последњих недеља брује о наводној кризи у браку и разводу.
04. 05. 2025. у 11:07 >> 11:11
Најновије из рубрике
"НОВОСТИ" ВАС ВОДЕ У "МАДЛЕНИАНУМ"
УКОЛИКО желите пријатно проведено вече уз атрактивне оперске и позоришне представе, довољно је да пратите наш портал.
06. 05. 2025. у 09:37
"МОЈОЈ МАЈЦИ" У ИТАЛИЈАНСКОМ ИНСТИТУТУ ЗА КУЛТУРУ У БЕОГРАДУ": Отворена изложба фотографија Ивон де Розе
Изложба "Мојој мајци" ауторке Ивон де Розе отворена је вечерас у Италијанском институту за културу, где ће трајати до 22. маја.
05. 05. 2025. у 20:51
ВАЛАДOНОВА ЗАТВАРА "ПОМПИДУ": До краја овог месеца траје последња изложба пред петогодишње реновирање париског "Бобура"
Брижљиво одабраном изложбом, француски национални центар за културу и уметност "Жорж Помпиду", познатији широј јавности као "Бобур", опростиће се од публике на дужи низ година због реновирања.
05. 05. 2025. у 15:11
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА - САВИН ПОДВИГ ЗА СПАС НАРОДА: Ново издање једине политичке студије о Светосављу проф. др Љубише Деспотовића
СВЕТОСАВЉЕ је много више од религиозног осећања, оно је и геополитички поглед на свет и културна, правна, морална и просветна пракса који су српском народу дали идентитет и омогућили стварање државе на опасном простору сучељавања највећих светских сила и њихових универзалистичких религија и идеологија. Поновно упознавање и разумевање дела и завета српског светитеља - модернизатора је једини начин да се српски народ спасе са руба биолошког и идентитетског опстанка, суштинска је порука књиге "Геополитика Светосавља" проф. др Љубише Деспотовића у издању Архива Војводине и Института за политичке студије, у коме је аутор научни саветник и председник Научног већа.
05. 05. 2025. у 13:13
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Има ли земље за младиће?
СМЕХ који изазивају неуки позориштанци Иве Брешана, а неки и врло превејани преваранти и лопуже, док се за лову од државе "културно уздижу", данас је потпуно другог квалитета од премијере "Представе Хамлета у селу Мрдуша Доња", седамдесетих прошлог века.
05. 05. 2025. у 06:45
Коментари (0)