МАЛИ САОПШТИО ВАЖНЕ БРОЈКЕ: Јавни дуг Србије је 43,7% БДП, добра фискална политика главни алат у кризним временима

ПРВИ потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас на 21. Светском конгресу економиста у Београду да јавни дуг Србије износи око 43,7 одсто БДП-а док је просек у еврозони 88,89 одсто и поручио да је добра фискална политика главни алат за постизање стабилности у кризним временима.

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ bs

Мали је истакао да Србија захваљујући фискалној отпорности има резерве од скоро пет милијарди евра на рачуну и да увек може брзо да реагује уколико је то потребно. 

- Ако погледате шта се данас дешава у свету, посебно у Европи, не мислим да говоримо о привременој кризи. Говоримо о трајној промени економског окружења. Фискална политика као главни алат који свака влада има је кључни инструмент у решавању свих проблема које таква трајна промена економског окружења носи са собом - рекао је Мали на панелу "Фискална политика и финансирање одрживог развоја" у Сава центру.

Он је тако одговорио на питање да ли Европа улази у нову фазу када би фискална политика требало у суштини трајно да се прилагоди националној безбедности, енергетској отпорности, климатским променама, индустријској конкурентности, све у исто време.

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ bs

- Будимо само отворени. Говоримо о демографским променама. Говоримо о климатским променама. Говоримо о технолошким иновацијама, вештачкој интелигенцији, изазовима који, знате, иду уз то. Говоримо о геополитичким сукобима, различитим ратовима. Говоримо о регионализацији, а не о глобализацији. Говоримо о енергетској ефикасности и инвестицијама. Знате, читав низ различитих изазова којима се треба бавити истовремено. И као министар финансија не мислим да заправо говоримо само о фискалној политици, као што су дефицити или однос јавног дуга према БДП-у или било шта друго што је важно. Мислим да говоримо о фискалној отпорности - рекао је Мали.

Поручио је да је фискална отпорност инструмент који свака влада треба да има да би се, како је рекао, позабавила свим проблемима и изазовима који су пред нама. 

- Ако погледате, на пример, случај Србије, само да вас подсетим, 2020. године, када се догодио ЦОВИД, били смо прва земља у континенталној Европи која је обезбедила све четири вакцине нашим грађанима бесплатно. Дакле, брзо смо реаговали, показали отпорност. Истовремено, подржали смо нашу економију милијардама и милијардама евра, тиме штедећи, знате, мала предузећа и запосленост. Када се десио сукоб у Украјини 2022. године, поново смо реаговали веома одговорно и успели смо да обезбедимо енергетску безбедност за целу земљу, за предузећа, за пословне људе, а такође и за домаћинства, чиме смо поново показали колико смо отпорни. И успели смо то да урадимо инструментима који су нам били на располагању - истакао је Мали.

Он је говорећи о резервама Србије рекао да наша земља данас има скоро пет милијарди евра на рачуну, као готовински део.

- Ако треба, увек можемо брзо да реагујемо. Истовремено, имамо однос јавног дуга и БДП-а од око 43,7 одсто, а просек за еврозону је 88,89 одсто. Дакле, поново говоримо о стабилности, а кључ је одржати макроекономску стабилност, обратити пажњу на своје дефиците, али и осигурати да можете користити отпорност и фискални простор и инструменте које имате на располагању да бисте се суочили са свим изазовима. Кључ је да наставите да растете, јер, знате, свака економија мора да расте - истакао је Мали.

Додао је да је то предуслов за повећање животног стандарда, за повећање плата, пензија и свега осталог што иде уз то. 

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ bs

- Морамо да размислимо о томе како да се позабавимо енергетским потенцијалом, енергетском кризом која је пред нама због напретка, због  веће потражње за енергијом, и она мора бити зелена у исто време. И поново, моја порука свима вама данас је -  хајде да разговарамо не само о фискалној стабилности, морамо да разговарамо и о фискалној отпорности, а то је улога владе данас - нагласио је Мали.

Казао је да треба да се само запитамо која би била алтернатива у случају велике кризе.

- Ако се вратимо на 2020, 2022. годину, онда мислим, владе, оне су морале да реагују. И као што вероватно већ знате, имамо споразум са ММФ-ом. Имамо га већ 14 година. А добра ствар код Србије је била што смо имали довољно резерви, Дакле, у основи, готовина на рачуну, низак јавни дуг у односу на БДП, плус позитиван раст, то нам је омогућило да реагујемо веома агресивно Али без обзира на то, само се запитајте у том тренутку, колика би била цена непредузимања било каквих акција - навео је Мали.

Указао је и цене енергената настављају да расту и да највише због тога трпе мала и средња предузећа.

- Када дође криза, када постоји проблем, по мом скромном мишљењу, једноставно морате да реагујете, да користите своје резерве, јер дугорочно, вероватно је цена нечињења вероватно већа или неповратна. И из те перспективе, мислим да смо урадили одличан посао истовремено размишљајући о стабилности, одржавајући ниски однос јавног дуга према БДП-у, а такође покушавајући да допринесемо расту, али претпостављам да ћемо о томе касније - навео је Мали.

На питање како фискална правила и одрживост комбиновати у ситуацијама када су економији потребна велика почетна улагања на пример у борби са климатским променама и да ли се онда помешани сигнали шаљу јавности и тржиштима,  Мали је рекао да је то питање од милион долара и да су две ствари кључне када се говори о фискалним правилима и фискалној политици уопште. 

- Једна је одговорност, а друга је кредибилитет. Одговорност у смислу усвајања фискалних правила, која затим можете применити, али и кредибилитет у придржавању тих фискалних правила и њиховој примени на савршен начин. Не бих се сложио у вези са попуштањем фискалних правила. Мислим да је нажалост привремено попуштање фискалних правила постало правило, и она су наставила да се попуштају дуго времена, доводећи тако посебно западне економије у  позицију да имају висок ниво дефицита, висок однос јавног дуга према БДП-у, уз истовремено веома ниске стопе раста - навео је Мали.

Како је рекао, то је једначина са три непознате коју је веома тешко решити барем на краћи рок.

- Опет у политичком окружењу када увек имате стални притисак, друштвене мреже, различите изборе и друго чврсто верујем у фискална правила. Усвојили смо веома строга фискална правила, на основу смерница ММФ-а, и што се нас тиче, заиста покушавамо да их се придржавамо и будемо одговорни према грађанима Републике Србије с једне стране, а с друге стране, градећи кредибилитет код инвестиционе заједнице - нагласио је Мали.

Како је рекао, у тренутку када је Србија усвојила та фискална правила и када су тржишта видела да их спроводимо и придржавамо их се, добили смо инвестициони кредитни рејтинг. 

- И не кажем да је то једини разлог, само кажем да је то био део слагалице који смо морали да додамо укупној слици Србије као земље са инвестиционим кредитним рејтингом која заиста има и води веома одговорну фискалну политику - рекао је Мали.

Напоменуо је да се не ради увек само о поређењу нивоа дефицита већ о квалитету тих дефицита.

- Јер ако улажете вишак новца у текућу потрошњу, то је проблем. Али улажете ако улажете у капиталне издатке, ако улажете у инфраструктуру, ако улажете у иновације, ако улажете у енергетску безбедност, у климатске промене, онда је то друга прича. Србија улаже 6,7 процената свог БДП-а у капиталне издатке. Прошле године је било 7,4, а пре 12, 13, 14 година било је око 2,5 или три процента. И даље, наш дефицит никада не прелази три процента, што је ниво дефицита који нам омогућава да континуирано смањујемо однос јавног дуга и БДП-а - навео је Мали.

Он је нагласио да је Србија од краја Другог светског рата до 2012. године изградила 593 километра аутопутева, а од 2012. до данас 650 километара аутопутева, што су огромна улагања у инфраструктуру.

- Тамо смо повећали квалитет инфраструктуре, учинили Србију атрактивнијом заједно са реформама које спроводимо, учинили је конкурентнијом. Тамо повећавате прилив страних директних инвестиција, смањује се стопа незапослености, што омогућава континуирани раст. И све то, наравно, у  координацији са монетарном политиком - нагласио је Мали.

Отварању 21. Светског конгреса економиста у Сава центру, који се одржава од 22. до 26. јуна, присуствовао је и председник Србије Александар Вучић.

Конгрес ће окупити више од 1.000 учесника из око 80 земаља укључујући и добитнике Нобелове награде и током пет дана биће организовано 12 пленарних сесија и пленарних панела, као и више од 200 паралелних панела. Међу кључним темама 21. Светског конгреса економиста биће будућност глобализације и питање да ли се тај процес завршава или се наставља у новим облицима.
После готово 20 година, овај најзначајнији светски догађај у економској струци враћа се у Европу, а по први пут ће бити организован у региону југоисточне Европе.

Међу учесницима су и три добитника Нобелове награде за економију: Жан Тирол са Тулушке економске школе, Естер Дифло са Универзитета Масачусетс и Ерик Маскин са Харварда. Тема овогодишњег конгреса је "Супротстављене визије света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији".

Организатори су Међународна економска асоцијација (ИЕА) и Савез економиста Србије, под покровитељством Владе Србије.

БОНУС ВИДЕО: Ђиласовка оптужује власт за изгубљене животе, Брнабић је спустила на земљу!

Препоручујемо

Економија

0 0

Синиша Мали објавио научну монографију Stability and Sustainability

23. 06. 2026. у 15:49

Економија

0 1

СИНИША МАЛИ СА АЛ МАРИЈЕМ: Разговори о ЕКСПО 2030. у Ријаду и другим заједничким пројектима две земље

23. 06. 2026. у 14:46

Политика

0 0

МАЛИ СЕ ПОИГРАО СА КУЦАМА У КАМПУ У СУРЧИНУ: Макица и Црни заједно са нама из дана у дан гледају како расте Експо 2027 и надгледају радове

19. 06. 2026. у 13:38

Друштво

0 0

СИНИША МАЛИ ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ: ”Охрабрује ме кад видим оволико паметних и вредних младих људи”

13. 06. 2026. у 16:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације