КРОМПИР ЋЕМО ПОНОВО УВОЗИТИ: Наша земља ће и ове године највероватније у огромној мери остати зависна од стране кртоле

СРБИЈА је током 2025. године претрпела озбиљан дефицит у роду кромпира, а због драстичног смањења домаћих засада, наша земља ће и ове године у огромној мери остати зависна од увоза. Процене показују да ће нам, као и лане, поново бити неопходно око 40.000 тона увозног кромпира.

Фото В. Илић

Ово је приликом недавне посете Гучи казао др Живко Бугарчић, потпредседник Извршног одбора Удружења за кромпир Србије, које је ове године обележило трогодишњицу постојања. Он је дао детаљну и забрињавајућу анализу тржишта, упоређујући прошлогодишњу кризу са тренутним стањем на њивама у земљи и Европи.

Др Бугарчић је подсетио на хронологију прошлогодишњег проблема, наглашавајући да је струка још током лета предвидела шта се спрема на домаћем тржишту, али да надлежни у Београду нису имали слуха.

- Србија је имала значајан дефицит у роду кромпира 2025. године. Било нам је јасно још током лета да су потребе за увозним конзумним кромпиром око 40.000 тона. Знали смо и да ће северозападна Европа имати огромне вишкове и веома ниску цену. Због тога смо представницима Министарства пољопривреде још почетком августа предочили да би масован увоз по дампинг ценама могао да почне већ у септембру, што директно гуши домаће произвођаче и води у даљи пад производње - истакао је Бугарчић.

Удружење је тада упутило и званичан допис кабинету министра пољопривреде са молбом да се у сарадњи са Министарством трговине уведу сезонски прелевмани (заштитне таксе) од октобра до фебруара.

- Нажалост, нико у оба министарства прошле године није имао разумевања за овај проблем и предлог за његово решавање. Епилог тога видимо и ове године - у Србији је сигурно посађено мање кромпира за конзумну употребу него лане. Мали произвођачи и такозвани хобисти масовно смањују површине или потпуно излазе из производње - упозорио је др Бугарчић.

Он је додао да екстремно високе малоопродајне цене свежег кромпира директно гурају потрошаче ка замрзнутом помфриту, чији је увоз у претходних 12 месеци у Србији премашио невероватних 27.500 тона.

Временске прилике ове године натерале су повртаре у равницама да са садњом крену знатно раније - од половине марта до 10. априла. Кромпир је сада достигао висину од 30 до 40 центиметара и већ склапа редове, али суво пролеће је већ узело свој данак.

- У неким регионима до сада је било потребно одрадити пет до седам наводњавања. Многи произвођачи нису имали добру процену или једноставно немају новца за скупо гориво, па ће сасвим сигурно изгубити део овогодишњег рода. Са друге стране, и у брдско-планинским подручјима, попут Драгачева, настављен је тренд смањења производње, иако је садња обављена 10 до 15 дана раније него обично - навео је стручњак.

Фото В. Илић

Европа такође бележи пад производње. Иако нема прецизних званичних података, процене су да су све земље ЕУ смањиле површине под кромпиром у односу на 2025. годину. Највећи пад бележи Белгија (око 12 процената мање у односу на прошлу годину), чија је производња база за индустрију помфрита.

- Јак топлотни талас који је пре десетак дана стигао са севера Африке и преко Атлантика спржио Средњу Европу и Велику Британију, сигурно је оставио последице на усеве. Нема сумње да ће лидери попут Немачке, Француске, Холандије и Белгије традиционално имати вишкове, али је тешко дати прецизну прогнозу цена пре августа. Србија ће дефинитивно поново морати да увезе око 40.000 тона, и зато морамо инсистирати да се на време заштитимо сезонским прелевманима од ниских цена са Запада, али и из Белорусије - објаснио је Бугарчић.

Удружење за кромпир Србије покренуло је крајем прошле године разговоре са једним великим трговинским ланцем о подстицању потрошње домаћег кромпира, али Бугарчић је нагласио да је кључ у свести купаца, као и у јасним декларацијама.

- Министарство трговине мора строго да контролише да на декларацијама у радњама јасно пише који производи су из увоза. Морамо подстаћи наше потрошаче да схвате значај куповине домаћег, јер без њихове лојалности нашој роби не можемо очекивати позитиван помак. Додатно нас брине и пад интересовања младих за школовање у области пољопривреде. Мало нас је стручњака у сектору кромпира, а за пет до шест година најискуснији међу нама одлазе у пензију - закључио је др Бугарчић. 

Препоручујемо

Панорама

0 1

СЈАЈНИ УСЛОВИ ЗА ДОБАР СТАРТ: Размножавање ружа уз помоћ кромпира

12. 06. 2026. у 12:34

Пољопривреда

0 7

НЕОБИЧНО, А ДЕЛУЈЕ: Уништите кромпирову златицу - кромпировом златицом

07. 06. 2026. у 14:20

Пољопривреда

0 2

РОДИЛО ДА ОБОРИ РЕКОРДЕ: Воћари ове године очекују боље резултате него деценијама уназад

09. 06. 2026. у 16:52

Економија

0 1

СТИЖУ ДОБИТНИЦИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ: Београд домаћин Светског конгреса економиста

28. 05. 2026. у 16:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације