ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Србија може да буде регионални центар за проток гаса и струје на рути југ-север

МИНИСТАРКА рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас у Атини да се ради на томе да се Србија позиционира као регионални центар кроз који ће пролазити највећи део гаса и струје од југа ка северу Европе и истакла да наша земља планира да уложи још 1,2 милијарде евра у градњу гасних интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, као и јачање унутрашње гасне инфраструктуре.

FOTO TANJUG/ MRE/ NENAD KOSTIĆ

- Наш циљ, краткорочни и дугорочни, и на њему већ радимо јесте да имамо што више гасних интерконекција, као и интерконекција када је у питању електрична енергија, да заиста можемо да имамо највећу могућу корист од тога. Не само за наше потребе, него и у геополитичком смислу - рекла је за Танјуг Ђедовић Хандановић, која је представљала Србију на министарском панелу "Испуњавање циљева до 2030 - Обавезе лидерства за енергетску транзицију", у оквиру Самита о енергетској транзицији: Источни Медитеран и Југоисточна Европа у Атини, у организацији Фајненшел тајмса.

Ђедовић Хандавновић је истакла да је Србија и прва у региону која је транспоновала регулативу Европске уније када је реч о спајању са тржиштем електричне енергије ЕУ.

Напоменула је да Грчка такође ту има свој интерес као земља на мору, јер до ње енергенти долазе лакше него до земаља централне Европе, али и због велике количине струје коју Грчка може да дистрибуира.

- Србија је, са друге стране, централна и највећа земља Балканског полуострва. Када сте ви земља коју нико не може да заобиђе и која има кључну и критичну енергетску инфраструктуру, онда то побољшава вашу позицију у геополитичком смислу, а знамо колико су енергетика и геополитика повезане. Ми већ улажемо у гасне интерконекције, повезали смо се са Бугарском, намера нам је да уложимо још 1,2 милијарде евра у нове интерконекције са Северном Македонијом и са Румунијом, да дођемо до нових извора гаса - истакла је Ђедовић Хандановић.

Она је казала да се та средства односе и на ојачавање регионалних магистралних гасовода кроз нашу земљу који су стари 30, 40 година, како би се омогућила кључна гасна жила од југа ка северу.

- Од Ниша, преко Велике Плане, Батајнице до Хоргоша, али и на истоку земље, значи од Мокрина преко Банатског Двора, Београда до Панчева, да једноставно омогућимо тим улагањима да Србија може заиста да има транзитни капацитет од неких 20 до 25 милијарди метара кубних годишње, што онда потпуно има другу слику за Србију и што се тиче наше сигурности снабдевања, али и што се тиче сигурности снабдевања југоисточне Европе - рекла је министарка.

Напоменула је да је слично и са електричном енергијом, са преносним капацитетима, где Србија такође има велики број интерконекција и градиће нове.

- Окружени смо са четири земље Европске уније и земљама балканског региона, значи морамо да јачамо те капацитете, то смо већ радили у прошлости, Трансбалкански коридор је делом и завршен, који иде од Румуније преко Србије ка Босни и Херцеговини и Црној Гори. У току су радови и на новом коридору који иде од Обреновца до Бајине Баште, па до границе са БиХ и Црном Гором, али планирамо и градњу Панонског коридора, што значи повећање капацитета и са Мађарском - рекла је Ђедовић Хандановић.

Каже да смо са Румунијом то већ урадили и да ћемо додатно ојачати капацитете за пренос електричне енергије са завршетком Беогрид пројекта.

Како је рекла, наше интерконекције биће повећане са 4.000 на 6.000 МW, што ће нам дати додатну сигурност, али је и спајање тржишта са Европском унијом од критичног значаја.

- Србија је прва у региону која је транспоновала регулативу Европске уније, тражимо од њих да буду бржи, процес верификације јако дуго траје. Очекујемо да нам Европска комисија да коментаре, можда ћемо морати неке измене у законодавству да радимо, али све су то процеси који морају да буду бржи и ефикаснији. Три године чекања на спајање тржишта је јако дуго, трпи Европа, трпи југоисточна Европа, али трпимо и ми, и у том смислу се то и рефлектује и на цене струје у југоисточној Европи које су биле знатно више прошле године од оних у Западној Европи - рекла је Ђедовић Хандановић.

Спајање тржишта Србије, како је навела, остаје као важно питање, а посебно за нашу земљу која је најбрже напредовала 2025. године када су у питању реформе у енергетском сектору.

- Ми нисмо срећни да то буде 2028. године, као што очекује Енергетска заједница, јер је то требало да буде 2027. и зато морају институције Европске уније да раде посвећеније и брже да би дошли до тог заједничког циља који не иде само у корист Србије, него пре свега у корист ЕУ - навела је она.

Подсетила је да је ЕУ уведела таксу на емисије угљеника ЦБАМ од 1. јануара и додала да видимо да се размена електричне енергије између нашег региона и земаља ЕУ донекле смањила, што није добро.

- Ми сматрамо и све земље овог региона, што је била и једна од тема на овом панелу, а имали смо и представнике и Енергетске заједнице и Европске комисије у публици, да једноставно морамо прво да спојимо тржишта, а онда да уводимо карбон таксу. У супротном, трпиће и земље Европске уније и земље балканског региона, што ником није не иде у прилог - рекла је министарка.

Напоменула је да Србија има јасне планове када су у питању инвестиције у енергетску инфраструктуру, са капацитетом природног гаса од четири милијарде кубика када се изграде интерконекције са Румунијом и Северном Македонијом према плановима развоја Србије до 2030. и 2035.

Ђедовић Хандановић поручила да, пре свега, енергетска предузећа морају да раде брже, одговорније и боље и подсетила да је 2024. година била рекордна по инвестицијама у енергетику.

- Знамо шта је наш циљ и где желимо да стигнемо, пре свега да повећамо нашу енергетску сигурност и безбедност, да диверсификујемо наше правце и изворе снабдевања, да улажемо у нове производне капацитете, јер смо већ у ери електричне енергије и морамо да нађемо алтернативно снабдевање. Квалитет угља нам опада, свесни смо тога, морамо да прелазимо и на гасне електране - рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је рекла да је Србија у првој фази програма развоја нуклеарне енергије.

Министарка је рекла да ће сутра представљати Србију на самиту министара енергетике региона у Атини и да ће главне теме бити регионално повезивање, јачање инфраструктуре и заједнички пројекти ради постизања веће енергетске безбедности.

- Северна Македонија се спаја са Грчком, а ми са Северном Македонијом, то је све у циљу да се Јужни гасни коридор још више оспособи и да имамо нове изворе гаса и са југа. Циљ је да он буде завршен до краја Ух следеће године - рекла је она.

Подсетила је да Србија треба да изгради и гасовод до Руминије наводећи да се ће наша деоница бити дужине 12 километара и да пројекат напредује јако брзо и да ће Србија врло брзо бити спремна.

Министарка Ђедовић Хандановић је учествовала на панелу са министром енергетике И заштите животне средине Грчке Ставросом Папаставуром, министром енергетике Молдавије Дорином Јунгхиету, министарком енергетике рударства и минералних ресурса Северне Македоније Сањом Божиновском, министром грађевинарства и енергетике Албаније Енеом Каракачијем, министром привреде и одрживог развоја Грузије Мариамом Квривисвилијем.

У фокусу дводневног самита, који је почео у среду у хотелу Фоур Сеасонс Астир Палаце у Атини, су енергетска транзиција, регионално повезивање, енергетска безбедност и интеграција тржишта.

БОНУС ВИДЕО: Брнабић: Од кога бранимо Србију?! Па, од вас, блокадера!

Препоручујемо

Економија

0 4

СТИГАО НОВИ ПРЕДЛОГ МОЛ-А О КУПОВИНИ НИС-А: "И даље нисмо задовољни, ово је главни камен спотицања"

13. 05. 2026. у 12:44

Политика

0 9

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ ОДБРУСИЛА НИКЕЗИЋУ: Зашто сте ви продали НИС 2008, такорећи поклонили за само 400 милиона?

12. 05. 2026. у 13:13

Економија

0 1

ОГЛАСИЛА СЕ МИНИСТАРКА ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Време нам цури, али све ћемо урадити да заштитимо грађане и обезбедимо сигурност снабдевања

11. 05. 2026. у 11:16

Економија

0 1

МИНИСТАРКА ЂЕДОВИЋ НАЈАВИЛА: Ускоро потписивање уговора за изградњу гасне електране код Ниша

10. 05. 2026. у 11:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације