КОЛИКО НОВЦА ТРЕБА ИМАТИ НА РАЧУНУ: Ову грешку многи скупо плате

МНОГИ људи мисле да су сигурнији што више новца имају на текућем рачуну. Иако је осећај ликвидности пријатан, држање превелике суме на рачуну који служи за свакодневне трансакције може бити једнако штетно као и балансирање на ивици дозвољеног минуса.

Фото: И.Маринковић/Профимедиа

С једне стране, постоји ризик од накнада за прекорачење и одбијених плаћања ако немате довољно средстава.

С друге стране, превелика сума на текућем рачуну, који углавном не доноси камату, свакодневно губи вредност због инфлације, док у исто време пропуштате прилику да тај новац ради за вас.

Проналазак праве равнотеже је кључ за здраво управљање личним финансијама. Да бисте одредили идеалан износ за свој текући рачун, финансијски стручњаци предлажу једноставно, али ефикасно правило. Циљ је да на рачуну увек имате довољно новца за покривање трошкова живота за један до два месеца.

Да бисте израчунали тај износ, први корак је прецизно праћење ваших месечних трошкова. То укључује све фиксне трошкове попут станарине или рате кредита, режија, осигурања и претплата, али и променљиве трошкове као што су храна, превоз, гориво и повремени изласци.

Најбољи начин да добијете реалну слику је да барем један месец пажљиво бележите сваку потрошњу. Када добијете коначан месечни збир, то је ваша полазна тачка за израчунавање оптималног стања на рачуну.

На износ који покрива један до два месеца трошкова, важно је додати и такозвани сигурносни „буфер” или заштитни слој. Већина саветника препоручује да тај додатни износ буде око тридесет процената ваших месечних трошкова, или фиксно између 500 и 1.000 евра.

Сврха овог додатног новца је вишеструка и веома важна. Он служи као прва линија одбране од непредвиђених мањих трошкова или ситуација када неки рачун стигне на наплату пре плате. Још важније, штити вас од уласка у скупо недозвољено прекорачење, које у Хрватској има веома високе каматне стопе.

Такође, овај буфер пружа сигурност приликом такозваних предауторизација, које хотели, рент-а-цар агенције или бензинске пумпе привремено „резервишу” на вашем рачуну, смањујући вам расположиво стање док се трансакција не заврши. Иако се на први поглед чини сигурним, држање знатно већег износа од препорученог на текућем рачуну заправо је финансијски непромишљено.

Главни непријатељ вашег новца у том случају је инфлација. Пошто текући рачуни углавном не нуде никакав или нуде само симболичан принос, куповна моћ вашег новца временом опада. Новац који стоји уместо да се улаже заправо губи вредност.

Осим тога, постоји и психолошки фактор, јер велика и лако доступна сума новца може подстаћи импулсивну и непланирану потрошњу. На крају, не треба занемарити ни безбедносни ризик, јер су у случају крађе картице или злоупотребе података управо средства на текућем рачуну најизложенија, пише Каматица.

Не мешајте текући рачун и фонд за хитне случајеве

Једна од најчешћих грешака у управљању финансијама је поистовећивање новца на текућем рачуну са фондом за хитне случајеве. Њихова сврха је потпуно различита.

Текући рачун је оперативни алат, ваша финансијска "пролазна станица" за плаћање рачуна и свакодневну потрошњу.

С друге стране, фонд за хитне случајеве је ваша финансијска сигурносна мрежа за велике и неочекиване животне догађаје, попут губитка посла, изненадних медицинских трошкова или већих поправки у кући.

Тај фонд би требало да износи најмање три до шест месечних плата и треба га држати одвојено, на штедном рачуну или у неком другом облику штедње који нуди макар минималан принос и није вам лако доступан за свакодневну потрошњу.

Овакво раздвајање ствара психолошку баријеру и спречава да новац намењен за кризне ситуације потрошите на нешто што није хитно.

Прилагодите формулу својој животној ситуацији

Правило о једном до два месеца трошкова није уклесано у камен, већ је смерница коју треба прилагодити својој ситуацији. Ваша финансијска стабилност и природа прихода играју кључну улогу. Особе са стабилним и редовним примањима, попут оних запослених за стално, могу се осећати пријатно држећи се доње границе, односно износа за један месец трошкова плус буфер.

Међутим, за фриленсере, предузетнике или било кога са нередовним и непредвидивим приходима, препоручује се држање већег износа на текућем рачуну, понекад и до три месеца трошкова, како би лакше премостили периоде без значајнијих уплата.

Такође, проверите и услове своје банке. Неки банковни рачуни захтевају одржавање минималног стања како бисте избегли плаћање месечне накнаде за вођење рачуна.

Када израчунате свој идеалан износ и успоставите систем, важно је да га редовно преиспитујете. Како се ваши приходи, трошкови и животне околности мењају, тако би требало да се мења и износ који држите на текућем рачуну.

Сав вишак новца изнад оптималног износа и сигурносног буфера паметно је преусмерити. Опције су бројне, од попуњавања фонда за хитне случајеве, улагања у штедне производе са вишом каматом, инвестиционе фондове за дугорочне циљеве или превремену отплату дугова са високим каматама.

На крају, циљ је да ваш текући рачун постане ефикасан алат за управљање новцем, а не складиште где ваша имовина губи вредност.

Препоручујемо

Економија

0 0

СКАЧЕ ЦЕНА ГОРИВА У ХРВАТСКОЈ: Скупљи и бензин и дизел

09. 03. 2026. у 15:13

Економија

0 7

СВЕТСКИ МЕДИЈИ НА ГРАДИЛИШТУ ЕXПО: Синиша Мали представио град будућности (ВИДЕО)

09. 03. 2026. у 14:48

Економија

0 0

ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА КОМШИЛУК: Од сутра нове цене горива

09. 03. 2026. у 14:13

Економија

0 0

ДРИ УТВРДИЛА НЕПРАВИЛНОСТИ УПРАВЕ ЗА ВЕТЕРИНУ: Ветеринарима 1, 55 милијарди динара без папира

09. 03. 2026. у 13:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације