КАДА "ВЕЗА СА ФИРМОМ" ЈОШ УВЕК ТРАЈЕ: Ево колико година је директор одговоран за штету у фирми и након разрешења

МНОГИ верују да се потписивањем оставке, разрешењем са функције или брисањем из Агенције за привредне регистре завршава свака веза са фирмом у којој су обављали директорску функцију.

Unsplash

Међутим, пракса и законска решења показују да се одговорност директора не завршава последњим радним даном. Напротив, управо тада често почињу питања, судски позиви и поступци који могу потрајати годинама, пише Бизнис.рс.

Адвокати напомињу да се често дешава да им се бивши директори предузећа обрате са питањима зашто их зову на суд када више немају приступ документацији и годинама нису део фирме.

- Одговор је једноставан, али за многе негативан – закон не везује одговорност за формални статус, већ за поступке и одлуке донете током трајања мандата. Чињеница да неко више није директор не ослобађа га одговорности за штету која је евентуално настала док је обављао ту функцију - наводи адвокат Невена Петровић, а пише Бизнис.рс.

Даље појашњава да компанија, али и њени чланови, имају право да покрену поступак за накнаду штете уколико сматрају да је директор својим радом или пропустима оштетио друштво.

- Рокови за такве тужбе дефинисани су законом. Субјективни рок износи три године од дана када је друштво сазнало за штету, док је објективни рок пет година од тренутка када је штета настала, без обзира на то када је откривена. То практично значи да и годинама након одласка из фирме бивши директор може бити позван да одговара за одлуке које је некада доносио - каже Петровић.

Посебно осетљиво питање представља лична имовина директора. У одређеним случајевима, ако се докаже да је директор намерно оштетио повериоце или да је мешао сопствену имовину са имовином фирме, суд може применити институт такозваног пробоја правне личности.

- У том случају директор не одговара само имовином друштва, већ и својом приватном имовином, што ризик чини знатно већим. Зато се као кључна препорука издваја инсистирање на формалној примопредаји дужности. Уместо неформалног одласка „на реч“, важно је да се прецизно документује стање у тренутку престанка мандата и сачувају копије свих кључних одлука. Таква документација може представљати најважнији доказ да је директор поступао у доброј вери и у складу са информацијама које су му тада биле доступне - истиче она.

Рад у канцеларији

Одговорност директора не престаје ни када је реч о чувању пословних тајни. Закон прописује обавезу чувања пословне тајне током трајања мандата и најмање две године након престанка функције, а уговором тај рок може бити продужен, али не дуже од пет година.

- Пословном тајном сматра се сваки податак који није јавно познат, а чије би откривање могло нанети штету друштву. Одговорност се искључује само ако је откривање података било законска обавеза, неопходно ради заштите интереса друштва или у циљу указивања на кривично дело - наглашава Петровић.

Уколико директор прекрши неку од својих законских или уговорних дужности, против њега се могу предузети различите мере – од тужбе за накнаду штете, преко захтева за искључење из друштва ако је истовремено и члан, до раскида радног односа уколико је био запослен.

Рок за покретање поступка износи шест месеци од сазнања за повреду, а најкасније пет година од дана када је повреда учињена. Тужбу може поднети појединачни члан друштва у своје име, више чланова заједнички или чланови у своје име, али за рачун друштва, кроз такозвану деривативну тужбу.

На које начине директор може бити ангажован?

Закон о раду појам директора тумачи широко, па се под овом функцијом подразумевају и управници, декани, ректори, председници и генерални секретари. У пракси, фирма може ангажовати директора на више начина.

Према објашњењу адвоката Бојана Ђукановића из адвокатске канцеларије Пападакис & Чабаркапа, директор може бити запослен на основу уговора о раду, на одређено или неодређено време, или ангажован путем посебног уговора о правима и обавезама.

Ако је директор запослен на неодређено време, његов радни однос се по правилу наставља и након истека мандата. Послодавац је тада у обавези да му понуди друго одговарајуће радно место. Ова ситуација је честа када је за директора изабрано лице које је већ било запослено у тој фирми.

С друге стране, када је радни однос заснован на одређено време, он најчешће траје колико и мандат, па његовим истеком престаје и радни однос.

Када директор нема заснован радни однос са друштвом, права, обавезе и одговорности уређују се посебним уговором. Овим уговором регулишу се висина накнаде за рад, право на одсуство и одмор, заштита на раду, али и прецизно дефинишу одговорности. Иако закон не прописује минимални износ накнаде, она мора бити јасно одређена и представљати адекватну накнаду за обављање функције, уз обавезу обрачуна и плаћања пореза и доприноса.

Посебна правила важе и за стране држављане који су именовани за директоре домаћих друштава. Уколико су ангажовани по основу уговора о правима и обавезама и бораве у земљи краће од 90 дана у периоду од 180 дана, радна дозвола им није потребна. Међутим, ако су запослени на основу уговора о раду, обавезни су да прибаве и радну дозволу и дозволу за привремени боравак.

(Бизнис.рс)

БОНУС ВИДЕО:

Мој посао је да засмејавам људе

Препоручујемо

Економија

0 0

ДУЖИ РАД, ОДМОР КАДА ХОЋЕТЕ: Уводи се револуционарно правило о радном времену

31. 01. 2026. у 18:49

Економија

0 1

ОВО ЈЕ ПОСАО БУДУЋНОСТИ У СРБИЈИ, А НИЈЕ ИТ: Професија коју мало ко бира

28. 01. 2026. у 09:37

Панорама

0 2

КАКО ОСТАТИ НОРМАЛАН НА ПОСЛУ? Пет савета за излазак на крај са "тешким" колегама

26. 01. 2026. у 15:12

Панорама

0 0

"СВИЂА МИ СЕ ТВОЈ ЕНТУЗИЈАЗАМ" Ово није комплимент - откривамо скривена значења девет пословних "комплимената"

26. 01. 2026. у 13:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације