НЕ ЗНАТЕ ШТА ПИЈЕТЕ И ЈЕДЕТЕ: Ове намирнице се најчешће фалсификују у Србији - За црни хлеб сте знали, али за многе нисте!

ПРЕМА подацима Државне ревизорске институције, у Србији се најчешће фалсификују мед, кафа, сок, чоколада, ракија, црни хлеб и сир, а с обзиром на то да су то основне животне намирнице које се свакодневно користе, ова институција је предложила усвајање термина "преваре са храном" и усклађивање са постојећим законским оквиром о заштити потрошача.

Фото: Профимедиа

Утврђено је и "лажно представљање" хране и довођење потрошача у заблуду у погледу својстава, састава или намене производа, а најчешће приписивање "лековитих дејстава и третирања болести" храни.

- Превара у вези са храном, како је најчешће дефинисано у стручној литератури у области безбедности хране, представља кривотворење, намерну замену или додавање супстанце у производ, у сврху повећања очигледне вредности производа или смањења трошкова његове производње ради стицања економске користи - објаснили су за "Блиц Бизнис" из Државне ревизорске институције. 

Такође су истакли да се са овим изазовом суочавају и надлежни органи у многим светским земљама, а не само у Србији, али да код нас регулатива није довољно прецизирана када је реч о преварама са храном.

- У складу са поделом надлежности прописаном Законом о безбедности хране, службене контроле у области безбедности хране спроводе Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство здравља, преко надлежних инспекција. Међутим, поступање надлежних органа по овом питању није у потпуности уједначено и о њима јавност није у довољној мери обавештена, јер у законској регулативи није прецизно дефинисан појам "преваре у вези са храном", као ни обавеза правовременог обавештавања јавности - објашњавају.

Република Србија је једна од земаља чланица међународне Мреже за пријављивање превара у вези са храном, додају и да увидом у обавештења која су јавно доступна на порталу Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње, ДРИ закључује да Република Србија, односно контакт тачке нису издале ниједно обавештење о утврђеним преварама у вези са храном, а други вид обавештавања јавности није успостављен.

- Препорука коју је Државна ревизорска институција дала одговорним лицима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је да у оквиру законске регулативе у области безбедности хране, предложе увођење термина "превара у вези са храном", као и обавезу обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном.

Како препознати лажни производ?

Како кажу у ДРИ, надзор над применом одредаба Закона о безбедности хране и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно Министарство здравља. Инспекцијски надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде врши преко ветеринарских инспектора, фитосанитарних инспектора и пољопривредних инспектора, а Министарство здравља преко санитарних инспектора.

- Преваре у вези са храном су осмишљене од стране актера да избегну откривање и превазиђу успостављене системе безбедности хране и методе испитивања квалитета, те се често примењују разноврсне и софистициране активности. Вишеструка сложеност превара у вези са храном отежава надлежним органима да искорене овај проблем - објаснили су наши саговорници.

Најзаступљеније "преваре у вези са храном"

• замена (потпуна или делимична) квалитетнијег (скупљег) састојка, оним мањег квалитета (јефтинијим),
• разблаживање (поступак мешања течног састојка са течностима ниже вредности), 
• прикривање (процес прикривања ниског квалитета састојака или готовог производа),
• неодобрена побољшања (процес додавања неодобрених или непријављених додатака производима ради побољшања њиховог квалитета),
• неадекватно декларисање (постоји више врста овог типа фалсификовања, најчешће се односи на неадекватно представљање производног процеса, земље порекла или количине основних састојака),
• сива зона (продаја вишка непријављеног производа) и
• фалсификовање (процес копирања бренда, паковања, рецепата, начина прераде).

Састав производа мора да буде максимално транспарентан да би се спречила опасност по здравље због конзумације неадекватних производа. Сматра се да око 600 милиона људи у свету годишње оболи од болести које се преносе путем хране.

- Законом о безбедности хране, ради обезбеђења највишег нивоа заштите интереса потрошача, предвиђено је да су субјекти у пословању храном дужни да потрошачу обезбеде информације које дају могућност избора производа, на начин који неће да доведе потрошача у заблуду у погледу састава, својстава и намене производа. Такође, прописано је да означавање, декларисање, оглашавање и излагање хране, укључујући и њен облик, изглед и амбалажу, материјале за израду амбалаже, начин на који се аранжирају и излажу, као и информације о храни које су доступне потрошачу, не смеју доводити потрошача у заблуду - објаснили су из ДРИ.

Правилником о декларисању, означавању и рекламирању хране, предвиђена је пракса поштеног информисања, која предвиђа да се пружање информација о храни врши на начин којим се не обмањује крајњи потрошач.

Закључују да увођењем термина "превара у вези са храном" и обавезом обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, у складу са датом препоруком, очекује се успостављање ефикаснијег механизма заштите и правовременог обавештавања потрошача.

(Блиц Бизнис)

БОНУС ВИДЕО:

Прва кафана у Европи: Где је све почело?

Препоручујемо

Панорама

0 0

МНОГИ ГРЕШЕ КАД КУВАЈУ КАФУ: Ово је једини исправан начин за најбољи укус

05. 01. 2026. у 10:49

Др Новости

0 0

ПИЈЕТЕ КАФУ НА ПРАЗАН ЖЕЛУДАЦ? Након овога сигурно више нећете (ВИДЕО)

28. 12. 2025. у 09:00

Свет

0 2

ПАЛАТА КИЂИ И ИТАЛИЈАНСКА КАФА: Мелони поручила 96.000 капсула кафе за 2026. годину, 388 дневно

24. 12. 2025. у 20:45

Економија

0 2

СКОЧИЛЕ ЦЕНЕ УГОСТИТЕЉСКИХ УСЛУГА: Највише поскупела ова врста јела, а ево где "ударају по ушима"

11. 01. 2026. у 16:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације