ОТПАД ОД РУШЕЊА И ГРАЂЕЊА ЗАТРПАВА СРБИЈУ: На "дивљим" депонијама завршава 100 милиона тона које сваке године настане, има ли решења

У СРБИЈИ се годишње створи око 100 милиона тона отпада насталог рушењем и грађењем објеката, а правилно се третира и одлаже само на два места. Овај отпад, који се у природним условима готово уопште не разлаже, завршава најчешће на "дивљим" депонијама.

фото А. Поповић

Док се проблем одлагања грађевинског и рушевинског отпада годинама "гура под тепих", грађани га у међувремену остављају на неуређеним депонијама, заборављајући да се таква врста отпада готово уопште не разграђује.

• Бетон и цигла: у природним условима се практично не разлажу. Стотинама, па и хиљадама година могу да трају. Могу се рециклирати искључиво механичким уситњавањем.
• Малтер и цреп: у земљишту су, попут бетона, неразградиви.
• Стакло: у природи му је потребно више од милион година да се разгради.
• Метал (гвожђе, алуминијум): кородира и споро се разграђује, а тај процес траје од 50 до 500 година, у зависности од услова.
• Пластика (из цеви, изолација и сл.): зависно од врсте, у природи се разграђује од 100 до 1.000 година.
• Дрво: уколико није хемијски третирано, може иструлити за 5 до 20 година; ако јесте импрегнирано или лакирано – трули деценијама.

Око 100 милиона тона овог отпада настане сваке године

Прецизних података о томе колико се годишње ствара оваквог отпада у Србији – нема.

– На територији Града Београда настаје око 10 милиона тона овог материјала, док је у Србији та цифра око 100 милиона тона. Та процена потиче из наших активности на терену, обилазака великих инфраструктурних радова, као и из броја издатих дозвола и новоизграђених објеката. У обзир укључујемо и реновирања, адаптације и реконструкције простора – објашњава дипл. инг. Дејан Бојовић, председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

У целој Србији постоји само два места за правилно складиштење

Ситуација је, како наводи, по овом питању у Србији веома лоша.

– Само два места у Србији имају услове за правилно складиштење овог материјала, јер поседују посебне локалне планове управљања отпадом од грађења и рушења. Они су на време разумели величину проблема који овај материјал ствара. Уз подршку Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу решили су бар први корак – обезбедили су места за складиштење и даљу обраду – каже Бојовић.

На питање како се сада поступа са овом врстом отпада, а шта закон налаже, Бојовић одговара – "не поступа се никако".

– Постоји закон о грађевинским производима и начела циркуларне економије, по којима најмање 70 одсто материјала мора бити рециклирано. Стандарди новоградње се не могу добити уколико се не користе рециклирани материјали. Код пројеката енергетске ефикасности најпре се ради преглед објекта и уклањање опасних материјала.

На градилишту мора постојати стручно обучено лице за ове послове, али га још увек нема. Укратко, понашамо се као богат наследник који одбацује и оно што му је корисно. Уместо да градимо индустрију рециклаже, ми природне ресурсе настављамо да експлоатишемо, док материјал (отпад од рушења и грађења) чинимо неупотребљивим – наводи Бојовић.

Систем контроле не постоји

По његовим речима, контролни систем није успостављен, јер онај ко треба да врши контролу мора претходно бити едукован.

Док нове зграде видљиво ничу на местима старих објеката, једнако је уочљиво и да уклањање тих старих објеката обављају фирме које касније граде нове. Бојовић истиче да је таква пракса противзаконита.

– Само специјализоване компаније смеју уклањати објекте. Тако је прописано и тако мора да буде. Мора се урадити детаљан преглед објекта, сертификоване фирме треба да уклоне опасне материјале, а селективно рушење је обавезно.

Такве послове могу изводити само стручни тимови са радницима и инжењерима више струка, јер су ови радови веома специфични и захтевни. Да бисмо овакву ситуацију променили, морамо примењивати и стварати примере добре праксе, а не као до сада настављати са лошом. Ово је обавеза сваке локалне самоуправе – закључује Бојовић.

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић | Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Економија

0 14

ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА СРБЕ: Нова расподела новца до краја ове године, проверите да ли имате право на њу

24. 11. 2025. у 11:19

Економија

0 15

НА СРПСКОЈ ПЛАНИНИ ОТКРИВЕНЕ ОГРОМНЕ ЗАЛИХЕ ЗЛАТА: Мере се у стотинама тона

23. 11. 2025. у 12:40

Политика

0 1

ДЕЛЕГАЦИЈА СНС У КИНИ: Разговори усмерени кa даљем јачању партијске сарадње СНС и КПК

20. 11. 2025. у 17:31

Политика

0 2

ВЛАДА СРБИЈЕ: Усвојни предлози закона о управљању отпадом, измене закона о војсци

20. 11. 2025. у 17:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације