СПРЕМА ЛИ СЕ ПРОМЕНА ГАЗДЕ У НИС? Ако данас до 6.00 Вашингтон не одобри нову паузу нафтној компанији, ступају на снагу санкције

НА корак смо од истека лиценце Министарства финансија САД којом је одложена пуна примена санкција против "Нафтне индустрије Србије" (НИС), а до затварања овог издања нашег листа није било познато да ли ће компанија добити још један продужетак рока. Америчке казнене мере ступиће на снагу данас, у 6.00 ујутру по нашем времену, уколико НИС до тада не стигне позитиван одговор из Вашингтона.

Фото: Промо

Мало олакшање донела је јучерашња информација да је "Јадрански нафтовод" (Јанаф) добио продужење лиценце за транспорт нафте Србији до 15. октобра. Поједини познаваоци прилика указују да продужење лиценце овој хрватској компанији не значи и аутоматско одлагање санкција НИС. Ипак, то је известан сигнал да се неко могуће решење иза брда ваља. Све се више спекулише да је на помолу нова промена власничке структуре у НИС. Премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да верује да ће питање власништва у НИС ускоро бити решено, објавио је јуче РТРС. Он међутим, није прецизиорао на који начин би то било урађено.

Аутори часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ) препознали су поједине знакове, који упућују на потенцијалну припрему нафтне компаније за продају. У анализи динамике индустријске производње у Србији, објављеној у последњем броју часописа, они оцењују да је ситуација у вези са НИС вероватно највећи краткорочни ризик за индустрију наше земље. Како истичу, неизвесност се директно одражава на пословање компаније. Указујући на негативан допринос производње кокса и деривата нафте током четири месеца, они наводе да је активност у овој области у мају, јуну, јулу и августу међугодишње редукована за -10 одсто, -17,3, -11,4 и -7,5 процената.

- Остаје да верујемо да ће се трајно решење убрзо пронаћи - кажу аутори анализе. - Трачак наде се можда крије и у кретању залиха. Оне су у производњи кокса и деривата нафте последњих месеци осетно ниже у односу на упоредиви период и претходне три године. Оваква стратешка оптимизација залиха у некој компанији која је предмет приморане аквизиције се, по правилу, спроводи непосредно пред продају. Залихе су ликвидни део активе који се брзо претвара у готовину. Постојећи власници увек радије исплаћују себи пре него што преузме нови власник. Притом, на тај начин је могуће побољшати новчани ток и тренутни биланс стања како би компанија изгледала привлачнија у преговорима.

У анализи се истиче и да разлог зашто је решавање питања НИС толико битно лежи у његовој системској важности за целокупну привреду. Како би се производња потпуно стабилизовала, сматрају да би било би добро што пре доћи до трајног решења. Оно не значи, како додају, нужно промену власништва, иако је то једна од опција. Оно подразумева стварање таквог правног и власничког оквира НИС који ће омогућити компанији нормалан рад, уз истовремено поштовање режима међународних санкција, указују аутори.

Од 10. јанаура, када је Баједнова администрација ставила НИС на листу санкционисаних компанија, у два наврата је препакивана власничка структура компаније, али је у руском власништву и даље остало 56,15 одсто, држава Србија има удео од 29,87 процената, а остатак мањински акционари.

Сада није јасно да ли би Американце задовољило да се руски удео спусти испод 50 одсто или инсиситрају на томе да њихов капитал мора потпуно да оде из НИС, што су сугерисале поједине дипломате из бивше америчке администрације.

Последњих дана се, као једно од могућих решења за НИС, у јавности помињао и сценарио да нека од америчких компанија преузме 11,3 одсто акција које је "Гаспром" половином септембра пренео на ћерку-фирму "Интелиџенс". Поједини стручњаци сматрају да је то урађено са одређеном намером, могуће управо да би се тај удео препустио Американцима.

Коментаришући ове спекулација, уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић каже да док не добијемо званичан документ из САД не можемо знати шта ће одлучити. То је, како додаје, неизвесност и тренирање живаца. Она сматра да је Србија жртва геополитичких игара, али да тренутно имамо залиха нафтних деривата довољних за три до шест месеци и да су западне компаније у нашој земљи које имају бензинске пумпе направиле резерве, па се несташице не очекују.

- САД су више пута одлагале увођење санкција НИС како би се нашло решење и дало време Србији и Русији да прилагоде власничку структуру, али да до суштинских промена није дошло - рекла је јуче Путниковићева.

Хрватска страхује од најављеног увођења санкција "Нафтној индустрији Србије", јер би то, како су челници "Јанафа" оценили, био највећи ударац на пословање њихове компаније у историји, имајући у виду да им је НИС највећи пословни партнер.

"Јадрански нафтовод" је једини правац путем кога до наше земље стиже црно злато, од Омишља на Крку до панчевачке рафинерије. Из хрватске компаније су јуче саопштили да немају званичне информације о евентуалном издавању лиценце за НИС 15. октобра, нити је могуће предвидети трајање санкција и њихов тачан утицај на пословање.

- "Јанаф" нема информације да је НИС добио исто, у смислу да прихвата сирову нафту и плати добављачу за испоручени терет. Мислим да дугорочно не може једна земља да остане без рафинерије - рекао је новинарима у Загребу члан управе ове хрватске компаније Владислав Веселица.

До сада су санкције против НИС одлагане осам пута. НИС је у септембру поднео нове захтеве за уклањање са листе санкција, као и за продужење лиценце. Наши званичници истичу да ће и у случају најгорег сценарија проблеми са снабдевањем горивом бити решени и да неће бити куповине на кантице. Како кажу, има довољно резерви нафте и деривата, дефинисане су различите мере и активности које ће се примењивати у зависности од ситуације, а то се односи и на увећање увоза, као и повећање транспортних капацитета.

Стручњаци указују да се последице не би осетиле у првом периоду уколико санкције ступе на снагу, имајући у виду да су обезбеђене резерве. Ако рафинерија не буде могла да ради, након тога би се гориво увозило из околних земаља. Питање је да ли би на тај начин могле да се задовоље потребе тржишта, имајући у виду да НИС покрива 80 одсто велепродаје и 60 процената малопродаје. У дужем року би се ситуација додатно закомпликовала и дошло би до тешкоћа са снабдевањем и на пумпама, али и у индустријама које зависе од петрохемије, а могло би бити угрожено и снабдевање мазутом који је потребан за рад термоелектране "Никола Тесла" у Обреновцу и појединих топлана. Треба имати у виду да НИС има 13.000 запослених и да би у случају примене санкција и њихова судбина била неизвесна.

Осим тога, НИС би био искључен из финансијског тржишта, банке би прекинуле сарадњу јер не би ризиковале да дођу под удар санкција. Компанија не би могла ни да прима уплате нити да плати било шта. Проблем за потрошаче био би што на НИС пумпама за куповину горива не би могла да се користи ниједна страна платна картица. Било би могуће плаћање кешом и кроз њихову апликацију, а очекује се да би могла да се користи и домаћа картица "дина". Држава би се суочила са значајно мањим приходима у буџету, јер је НИС по основу акциза и пореза на додату вредност обезбеђивао 12,5 одсто прихода.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације