ЛЕТЊА СЕЗОНА СЕ ЗАХУКТАВА: Златибор попуњен 75 одсто, слично и у Сокобањи

МАЊЕ туриста посетило је Србију у првих пет месеци ове године у поређењу са истим периодом лане. Међутим, број страних гостију је остао стабилан, али домаћи туристи нису путовали по нашој земљи као у 2024. и било их је за скоро шест одсто мање. Око 1,6 милиона долазака гостију забележено је од јануара до маја, а њихов укупан број је опао за 3,1 проценат у односу на исти период прошле године, показују најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС). У Туристичкој организацији Србије (ТОС) кажу да што се тиче летње сезоне прве бројке показују солидну попуњеност на најпосећенијим дестинацијама.

Фото Liveproduction

Инфлација и трошкови пословања у овом сектору погурали су цене, па је смештај скупљи око шест одсто, а храна и пиће око 12 процената у поређењу са првих пет месеци прошле године.

Говорећи о паду броја туриста у нашој земљи, директорка ТОС Марија Лабовић каже да је на то утицало више фактора.

- Неки од њих су целокупна геополитичка ситуација, али и унутрашње прилике - објашњава за "Новости" Лабовићева. - Према истраживањима која спроводимо међу првих пет критеријума за избор дестинације туристи истичу безбедност, јер, природно је да путују тамо где ће се осећати потпуно сигурно, где не постоји разлог који би могао негативно да утиче на њихов боравак.

Ипак, ова летња сезона је солидно кренула. Лабовићева каже да је највеће интересовање туриста за бање и планине.

- На Златибору је попуњено око 75 одсто капацитета, што показује да овај центар и даље држи лидерску позицију међу домаћим туристима - истиче наша саговорница. - Сокобања је близу са око 70 одсто попуњености, док су Пролом, Луковска и Куршумлијска бања на око 65 одсто. Врњачка Бања бележи изузетно високу попуњеност, око 80 одсто радним данима и преко 90 одсто викендом, што потврђује њену позицију најпосећеније бање. Дивчибаре имају попуњеност 35 одсто, а Златар је тренуто на 25 одсто.

Она указује да је, према подацима РЗС, најпосећенија дестинација и даље Београд, који је у првих пет месеци ове године забележио више од 1,1 милион ноћења страних туриста.

- Поред престонице, веома посећене су и планине и бање - каже Лабовићева. - Златибор, на пример, има највише ноћења међу домаћим туристима, а интересовање страних гостију за ову планину у значајном је порасту, бележи чак 49 одсто више ноћења страних туриста него прошле године. Копаоник, Врњачка Бања, Нови Сад, Ниш и Суботица такође спадају у најпосећеније градове и центре.

Када су у питању разлози поскупљења смештаја и храна, директорка ТОС указује да је овакав раст последица опште инфлације, али и повећања трошкова пословања у угоститељству и туризму.

- С обзиром на пораст цена енергената, рада и сировина, поскупљење смештаја било је очекивано, али се трудимо да Србија и даље остане приступачна и конкурентна дестинација - наглашава Лабовићева.

Она наводи да су највише ноћења у Србији у првих пет месеци остварили туристи из Русије (220.028), Турске (207.342) и Кине (175.312). Следе гости из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Румуније, Бугарске и Немачке. Кинески туристи, како додаје, посебно се издвајају по великом процентуалном расту, што је резултат вишегодишњег рада на том тржишту.

- У првих пет месеци ове године, Србију је посетило 66.645 туриста из Кине, што је чак 42 одсто више него у истом периоду прошле године - каже Лабовићева. - По броју ноћења, којих је било 175.312, на трећем су месту међу свим страним гостима. Овај раст резултат је циљаних активности, од безвизног режима и директних авио-летова, до снажне промотивне кампање ТОС на кинеском тржишту. Осим тога, значајну улогу играју и одлични политички и економски односи две земље, као и појачано интересовање кинеских туриста за Балкан и Европу у целини.

Према њеним речима, највећи изазови у сектору туризма данас леже у одржавању конкурентности у условима глобалне инфлације, затим у опоравку домаћег туризма и потребама за дигитализацијом и одрживим развојем.

- Фокус ТОС је на јачању позиције Србије као целогодишње дестинације, развоју специјализованих облика туризма попут културног, сеоског, бољој промоцији мање познатих места и унапређењу квалитета услуга - истиче Лабовићева. - Истовремено, радимо на проширењу присуства на страним тржиштима кроз дигиталне канале, сајмове и директне промотивне кампање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације