ЊИВЕ РОДНЕ И БЕЗ ОРАЊА: Пионири регенеративне пољопривреде пренели своја искуства током саветовања у Сомбору
ОРАЊЕ и употреба вештачких ђубрива, као и пестициди, земљишту одузимају хумус, односно плодност - чинећи га, истовремено, неотпорним на климатске промене.
фото З. Р.
У таквим условима, решење за очување природних ресурса и одрживу производњу хране представља регенеративна пољопривреда, чије су предности предочене и током саветовања које је у простору Прекограничних кластера у Сомбору уприличено у оквиру пројекта ЕУ "Вредности земљишта".
Организатор је био Савез за регенеративну пољопривреду Србије, а - уз координацију Удружења балканских еко-иновација - своја искуства заинтересованим ратарима и повртарима пренели су пионири "новог рада на земљи": Флориан Фаркаш из Бајмока у Бачкој, Теодор Балош из Торака у Банату и Иван Сударевић из Суботице. Они су на својим имањима ограничили физичко и хемијско "узнемиравање" земљишта, уз позитивну калкулацију трошкова, приноса и коначне зараде.
Промена
ОТКАД су орање заменили директном сетвом и "одморили" њиве од хемије, промотери нове пољопривреде констатовали су да земљиште има другачији мирис и веће присуство глиста, а жетвени остаци се, вероватно деловањем безброј организама, лакше претварају у хумус.
- То показује да регенеративна пољопривреда није систем обраде земљишта, већ више систем управљања природним процесима - истакао је Флориан Фаркаш.
- Испрва сам радио онако како су ме учили отац и деда, али ми није било јасно зашто је потребно "превртање" земљишта једном годишње. Вероватно је орање било нужно пре 100 или 150 година, када су због примитивних сејачица жетвени усеви морали да се потискују у дубину, што с модерном механизацијом више није неопходно. Откад сам се, захваљујући онлајн курсу у Румунији, пре безмало четири године преоријентисао на регенеративну производњу, свих 85 хектара успевам да припремим за сетву за највише шест дана, са само једним трактором, уместо са четири, као раније - објаснио је Балош.
Сударевић је на "пољопривреду без плуга" прешао подстакнут примером америчког фармера који је тим системом рада, за 30 година подигао плодност својих парцела и до шест одсто, а њега су на факултету учили да је за један проценат више хумуса неопходно да прође чак 80 лета...
- Регенеративном производњом, такође, штедимо од 40 до 60 одсто горива и минералних ђубрива, па нижи трошкови омогућавају да и са просечним приносима будемо на добитку - закључио је овај млади Суботичанин.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)