РОЂАЦИ ИЗ СВЕТА НАМ ПОСЛАЛИ 5 МИЛИЈАРДИ ЕВРА: Највише новца у Србију стигло од "тетке" из Немачке, Швајцарске и Аустрије

ЈЕДАН од аргумената економиста да Србији не прети рецесија, упркос "затезању" каиша и поскупљења кредита да би се зауставила инфлација, је уз све ставке и рекордни прилив страних дознака. Према подацима Народне банке Србије током претходне године, на основу дознака прилив је износио више од пет милијарди евра!

FOTO: Arhiva novosti

За чак 38 процената већа је количина новца коју су углавном наши људи из дијаспоре послали својој фамилији у Србији, у 2021. години, у односу на 12 месеци претходне године.

- По основу дознака прилив је лене износио 5.028,3 милиона евра, а 2021 године - 3.635 милиона евра - податак је Централне банке. - Када је реч о факторима раста дознака, има их више. Прво, дознаке иначе имају контрациклични карактер, што значи да у периодима криза, повећане глобалне неизвесности и геополитичких тензија најчешће расту.

Како наши саговорници објашњавају, људи који живе у иностранству у таквим кризним околностима више помажу члановима својих породица који живе у Србији. Други разлог је, како објашњавају надлежни, што је раст инфлације у свим земљама током 2022. године довео до тога да су сви кључни макроекономски показатељи, па тако и дознаке, номинално повећани. На крају, додају, да на раст дознака утиче и повећан број држављана других земаља који заснивају своје боравиште у Србији.

- Када се погледају подаци за прва три тромесечја 2022. године, највећи приливи дознака забележени су из Немачке - 27 одсто, Швајцарске - 14 процената, Аустрије - 11 процената, Француске - 6 одсти и САД 6 одсто - кажу у НБС. - То су земље из којих традиционално стиже највећи део дознака у Србију, а процењујемо да ће и за целу годину учешћа остати на сличном нивоу као и током прва три тромесечја 2022. године.

 Што се тиче валута у којима се остварују највећи приливи дознакa, из Централне банке напомињу да један део дознака долази у готовом новцу и да због тога није могуће прецизно дати податке о њиховој валутној структури, али се свакако највећи део прилива односи на дознаке у еврима.

Према ранијим извештајима, просек суме коју су грађани добијали је око 300 евра, а није се много променило ни то одакле новац по правилу највише стиже.

Када је реч о прикупљању података, НБС користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и обухвата - дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима, резидентима из Србије.

СВАКОМ ДЕСЕТОМ СТИЖЕ

ПРЕМА последњој статистици, из иностранства новац добија 712.608 прималаца дознака, колико их је уписано у Јединствени регистар корисника дознака који води НБС. Осим прималаца забележено је и 272.634 платилаца дознака. Како у Централној банци кажу, евидентиран је и благи раст корисника у односу на претходну годину. Како у Србији има око 6,8 милиона становника, следи да готово сваки десети грађанин добија помоћ из иностранства.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације