СРБИЈА ИЗМЕЂУ ШЉИВЕ И СМОКВЕ: Драматичан преокрет за српске воћаре, ево како клима мења навике

СРБИЈА више није земља умерено-континенталне климе, већ простор који све више подсећа на суптропски појас у којем традиционалне сорте воћа воде унапред изгубљену битку са природом, упозорава агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

Фото: Jaeger Anne / Panthermedia / Profimedia

Док се наши воћари боре са "ожеготинама" на плодовима и мразевима који десеткују род, једини спас лежи у храбром заокрету ка новим културама, али и у коренитом уређењу тржишног система који деценијама "једе" сопствене произвођаче.

Србија се деценијама поносила својом умерено-континенталном климом, која је била идеално станиште за традиционалне ратарске и воћарске културе. Међутим, реалност на терену последњих година сугерише драматичан заокрет. Границе климатских појасева се померају, а са њима и судбина српског сељака.

Медитеран у Војводини

Анализе показују да Србија полако губи епитет земље са умереном климом. Према речима Галетина, промене су видљиве на готово свим биљним врстама - од ратарских преко повртарских до оних воћарских. Све чешће сведочимо ситуацији у којој на нашим просторима успевају културе које су некада биле резервисане искључиво за Медитеран, пише Euronews.

- Ми се померамо. Више нисмо умерено-континентална клима, и то се види на самим биљкама. Сада код нас успевају чак и неке медитеранске воћке и културе. Имамо нешто што инклинира ка суптропској клими, што значи да се читав тај појас биљних врста које воле сунце и топлоту измешта код нас - објашњава Галетин.

Док нове културе полако проналазе своје место под српским сунцем, оне традиционалне се суочавају са егзистенцијалним проблемима. Инвазивне климатске промене чине да биљке које су деценијама биле стуб наше пољопривреде све теже подносе нове услове.

Угрожене врсте и "опекотине" на плодовима

Највећи удар трпе културе са раном вегетацијом. Галетин истиче да су кајсије, трешње и вишње највише изложене ризику, али да ни јабуке и шљиве нису поштеђене. Проблем је двоструки: с једне стране су то мразеви у априлу и мају, а са друге екстремне летње температуре.

- Све што има ранију вегетацију подложније је пролећним мразевима. Са друге стране, када те ране врсте уђу у период пуног зрења и температуре пређу 40 степени, појављују се такозване ожеготине. Те флеке на плодовима постају плодно тло за развој патогена и нових болести с којима се раније нисмо суочавали - наводи наш саговорник.

Решење, према његовом мишљењу, лежи у промени структуре портфолија. Воћари морају постати отворенији према сортама које боље подносе високе температуре. Као пример наводи смокве, које се у Војводини више готово и не разликују од оних медитеранских, али и боровницу, која је пре неколико деценија на овим просторима била незамислива.

Судбина малине

Иако су традиционалне културе попут шљиве (која заузима око 70.000 хектара) и јабуке и даље стабилне, малина се налази на озбиљној прекретници. Као један од наших највећих извозних адута, малина трпи притисак не само због климе, већ и због неуређеног тржишта. Галетин примећује да многи узгајивачи размишљају о замени малињака боровницом или брусницом због нестабилних цена и лоших односа у ланцу производње.

- Малина је, уз пшеницу и кукуруз, деценијама била носилац извозног резултата. Међутим, плаћамо цех неуређеном систему. Проблем се понавља из године у годину - вести о тржишту малине из прошле године можете једноставно преписати за ову, а вероватно и за следећу. Не ради се довољно на системским решењима - упозорава Галетин.

Он додаје да би произвођачи морали да постану акционари у великим хладњачама како би сами управљали тржиштем, уместо што сваке године "ратују" са хладњачарима као најважнијом кариком у ланцу.

Нема сумње да, док се клима мења, пољопривредници и држава морају деловати у синергији. Прилагођавање новим сортама, инвестиције у заштитне системе и уређење тржишних односа једини су пут да српска пољопривреда преживи трансформацију из умереног у врели појас.

(Euronews)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

ПШЕНИЦА И ДАЉЕ ДОМИНАНТНА: Купци подигли цену кукуруза

11. 07. 2026. у 10:24

Пољопривреда

0 0

ПРИНОСИ И 40 ТОНА ПО ХЕКТАРУ: Ово поврће доноси добру зараду

10. 07. 2026. у 17:35

Пољопривреда

0 0

АЛАРМ ЗБОГ АФРИЧКЕ КУГЕ: Вирус стигао на велике фарме у Србији, уведене хитне мере!

10. 07. 2026. у 15:21

Пољопривреда

0 0

ЕУ МЕЊА ПРАВАЦ СТОЧАРСКЕ ПОЛИТИКЕ: Ово је пет кључних приоритета!

10. 07. 2026. у 13:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације