Економија

МАЛИНЕ ГАЈЕ И У "ТУНЕЛУ": У Пријепољу почиње несвакидашња производња воћа

А. РОВЧАНИН

07. 12. 2022. у 14:00

ПРИЧА о малинама у лимској долини пре десетак година започета је у пријепољском селу Хрта, кад је Хитко Башовић, са још десетак одважних, одлучио да свако посади по 10.000 садница.

МАЛИНЕ ГАЈЕ И У ТУНЕЛУ: У Пријепољу почиње несвакидашња производња воћа

Узори су им били у Ариљу, Ивањици, Пожеги, Косјерићу... а данас, 11 лета од прве бербе виламета одличног квалитета, сами предузимају нове кораке.

- Данима смо учествовали у својеврсном семинару под ведрим небом, где нас је рођак и пријатељ Хитко уводио у тајне малинарства, а сада имамо најмање пола милиона квалитетног виламета, микера или све популарније полане.

- вели Санел Диздаревић, наводећи да су малине лане Србији донеле 426 милиона евра, а ове године, до септембра, већ 300.

До краја 2022. реално је очекивати биланс од пола милијарде евра, а у Пријепоље се, само прошле године, од овог воћа "слило" безмало девет милиона.

Сада очекују бар 12 милиона евра, па је Санел у завршној фази садње конзумне малине, која има низ предности у односу на класичне сорте, а карактерише је такозвана тунелска производња - у посебној врсти пластеника који су нешто виши од класичних и отворени са стране.

- На пола хектара сам засадио око 10.000 садница високог квалитета, али и цене. Ради се о италијанској сорти еуросадира, а комплетан пројекат којим сам конкурисао код Министарства за бригу о селу и добио финансијску подршку вредан је око 7,5 милиона динара. Плодови би требало да буду нешто црвенији, са укусом налик дивљој малини, јачом аромом и приносом и до 300 килограма по ару - објашњава Диздаревић.

Каже, Србија производи максимум пет одсто конзумне малине у односу на потребе домаћег тржишта. Остало се увози, углавном из Марока. Откупљивачи килограм конзумне малине плаћају 650 динара за килограм, а он у малопродаји - у свежем стању - кошта 1.950.

У арапском свету, где је ова врста воћа изузетно тражена, цена достиже 50 долара за килограм. Јер, конзумна малина на собној температури може да стоји бар десет дана, а да ни у чему не промени својства...

- Ово је пројекат који малинарима обезбеђује наставак сезоне у затвореном простору, јер берба почиње двадесетак дана по окончању посла на отвореном. Уз помоћ Министарства пољопривреде и локалне самоуправе у Пријепољу, верујем да ћемо обезбедити и стотинак хиљада садница за наредну годину, што би био снажан импулс - закључује Санел Диздаревић.

Стратегија за читаву земљу

ДИЗДАРЕВИЋ је и члан Радне групе за спас малинарства, коју је од угледних произвођача широм Србије формирало Министарство пољопривреде. Јер, малина мора да се третира као национални бренд и делатност од посебног значаја за читаву земљу. Штавише, у условима озбиљних поремећаја на тржишту, свака нова идеја - која заобилази хладњачаре, велетрговине и друге посреднике - добро дође.