КРУПАН ТРОШАК ЗА СИТНЕ ПАРЕ: На недостатак металног новца у оптицају утиче понашање грађана, али и предузећа и трговина
НЕМАМ ситно. Ова се реченица све мање чује у трговинама. Можда јер кусур није толики проблем, много се више плаћа картицама, али се продавци увек обрадују кад се спреми "метал".
Фото М. Анђела
Прави ситниш, кованице од пет, 10 или 20 динара, проблем су и даље код наручивања кафа, грицкалица и напитака из кафемата који су постављени у фирмама, школама, болницама... Апарат, једноставно, не враћа кусур.
Из централне банке поручују да су последњи пут кованице од 10 и 20 динара пустили 2013. и да би их било сасвим довољно на тржишту да нису задржане у разним "касицама прасицама" или овим покретним кафићима, такозваним вендинг машинама. Металне паре од 10 и 20 динара исплаћују се банкама само у количинама затеченим у трезорима, па апелују на све који новац задржавају да га врате у оптицај.
- Проблем кованог новца је стално актуелан јер су много веће исплате него уплате. Овај новац задржавају предузећа која се баве трговином за потребе враћања кусура, а и грађани имају навику да ситне апоене не враћају у платни промет, па тако долази до расипања кованог новца - кажу у НБС.
- Израда кованог новца је изузетно скупа, нарочито у садашњим отежаним условима. Са економског аспекта рационалније је штампати додатне количине папирних апоена од 10 и 20 динара, јер је цена кованог новца вишеструко већа, због високих цена метала на Лондонској берзи.
Од 2003. године, у оптицају је 1.247.187.845 комада кованог новца свих апоена. То чини 70,88 процената од укупне количине готовог новца у оптицају. С друге стране, због мале номиналне вредности кованица, номинални износ кованог новца у оптицају свих апоена је 3,78 милијарди динара, што чини 1,04 одсто укупног номиналног износа готовог новца у оптицају.
Из НБС тврде да планирају и израђују довољне количине новчаница и кованог новца свих апоена, али наглашавају да воде рачуна о одржавању оптималне количине и структуре готовине у оптицају, као и висини трошкова његове израде.
Док се од 2013. године више не израђују апоени од 10 и 20 динара у металу, у апоенима од 1, 2 и 5 динара израђује се по редовном годишњем програму и има га на залихама у трезорима Народне банке Србије. У складу са прописима који регулишу послове са готовином, банке се снабдевају готовим новцем у филијалама НБС.
Петодинарки 348.207.195 комада
КАКО у НБС објашњавају, по апоенској структури, у оптицају се налази 516.527.432 комада од једног динара, 323.689.399 комада по два динара, док је петодинарки 348.207.195 комада. У апоенима од 10 динара пуштено је 29.357.392 комада, а по двадесет - 29.406.427 комада.
Исплата по захтеву банака
УВЕК смо у могућности да у оквиру расположивог стања готовог новца у трезорима исплатимо апоене по захтеву банака - кажу у НБС. - При томе водимо рачуна да у промету има довољно одређеног апоена, без обзира на то да ли је он израђен у папирном или металном облику.
Препоручујемо
ВУЧИЋ О НИС: МОЛ жели наставак разговора, очекујем повољне вести о продужењу лиценце
13. 04. 2026. у 19:46
У ПРОСЕКУ ЗАРАДЕ ОКО 4.600 ЕВРА МЕСЕЧНО: Ови стручњаци су све потребнији у Србији
13. 04. 2026. у 17:14
"РУСИ, ИДИТЕ КУЋИ!" Језива политичка порука са трга у Будимпешти, Мађар већ почео да ради по налогу Брисела (ВИДЕО)
ВЕЛИКИ политички заокрет у Мађарској најавио је лидер опозиционе Тисе Петар Мађар, који је после изборне победе поручио да земљу чека обнова пуног учешћа у Европској унији и НАТО, миран пренос власти и озбиљно преуређење државног врха.
13. 04. 2026. у 07:27
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
САМОУБИСТВО БИВШЕГ МИНИСТРА МУП-А ИСПРЕД СКУПШТИНЕ: Оставио 3 коверте, одузео себи живот због Хашког трибунала
На данашњи дан, 11. априла 2002. године, на улазу у здање Дома Народне Скупштине Србије (тадашње Скупштине СРЈ) у Београду, бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио је самоубиство, непосредно након усвајања Закона о сарадњи са Хашким трибуналом. Преминуо је два дана касније од последица рањавања.
11. 04. 2026. у 21:30 >> 21:39
Коментари (0)