ЧАДЕЖ И ДЛОУХИ: Какву будућност Европа оставља својој деци?

ЈЕДАН од водећих европских и чешких политичара, бизнисмен и први човек Еврокоморе, Владимир Длоухи, оцењује да у садашњем тренутку, када би се Европа замислила као компанија, он у њу не би инвестирао јер би та и таква „компанија“, заправо, била у банкроту.

Фото: ПКС

Тако је Длоухи, у емисији „Čadež talk“ аутора и водитеља Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије, која је емитована на ТВ Јуроњуз (Euronews) Србија, одговорио на метафорично питање председника ПКС да објасни стање економије у Европи на основу искуства у бизнису и политици и каква би „компанија Европа“ била сада, те да ли би у њу уложио свој новац.

Длоухи је у емисији анализирао тренутну економску ситуацију у Европи и свету, као и значај интеграције Западног Балкана у европску економску структуру, нагласивши да овај процес није само питање чланства, већ и сарадње региона, испуњавања обавеза кандидата, политичких одлука и безбедности Европе.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Овај политички ветеран јасно напомиње да је потребно оставити по страни његову оштру оцену о „компанији Европи“ јер, ипак се „не може поредити држава и управљање државом са компанијом или корпорацијом“.

- Многи сада осећају да традиционални политичари нису испунили њихова очекивања и све више верују да људи попут Илона Маска могу учинити администрацију ефикаснијом. Веома сам резервисан по том питању. Јер, политика не може бити сведена на склапање уговора, док се корпоративни бизнис базира на закључивању уговора, остваривању профита и конкурентности. Добар политичар мора имати дугорочну стратегију која понекад може бити супротна краткорочним договорима - објашњава председник Еврокоморе, организације која заступа интересе привредних комора из 38 земаља, укључујући и Србију.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

Длоухи додаје да ако би се у истом метафоричном кључу посматрале САД, Кина и Европа, прве две „компаније“ раде боље од Европе, али указује да у свету постоје и други, попут Индије или региона југоисточне Азије, па чак и Латинске Америке или Блиског Истока.

На констатацију Чадежа да се налазимо у тренутку у којем Европа заостаје у иновацијама и инвестицијама и да се доносиоци одлука не суочавају на најбољи начин са реалним стањем ствари, Длоухи каже да је то тачно, али и да Европа редефинише основне поставке на којима почива, а да то у многим земљама још увек није у потпуности схваћено:

- Ми смо, због инсистирања на моделу послератне социјалне добробити и друштвеном уређењу, уз сада Зелени договор и ЕСГ регулативу, превише оптеретили наше предузетнике и онемогућили им брзи развој. Европа мора бити много растерећенија када је реч о регулативи, али велико питање је како?

Длоухи даље у разговору примећује да постоји „одвојеност“ доносилаца одлука од привреде, и да је у питању структурални проблем те да је неопходно да се поново размотре циљеви и брзина спровођења Зеленог договора, преиспитају односи Европске комисије и националних влада...

- Потребно је поново размотрити читав процес доношења одлука на нивоу 27 чланица, а то је процес који ће трајати деценију или две, али морамо почети с тим, иначе ћемо дефинитивно изгубити везу са развијенијим деловима света.

Говорећи о економијама Западног Балкана, Длоухи јасно поручује да мора постојати начин да се Западни Балкан интегрише у европску економску структуру. То није, каже, само питање чланства, за то је потребно време током којег ће кандидати испунити своје приступне обавезе а регион међусобно сарађивати.

- Најбољи начин на који институције попут Еврокоморе и њеног председника могу да допринесу смањењу тих ризика и омогуће придруживање земаља Западног Балкана, ако не директно у ЕУ, онда кроз приступ јединственом тржишту, јесте помоћ у успостављању дубљих пословних односа - указује Длоухи уз разумевање да постоје политичке теме које морају бити решене, али да то није тема коју је овлашћен да коментарише.

На питање Чадежа, какву би Европу желео да Длоухијеви унуци наследе за 20 година, први човек Еврокоморе каже да би волео да тада Европа буде другачија, да се неки од процеса о којима је говорио, а који захтевају једну или две деценије, заврше:

- Да Европа буде мање оптерећена прописима, да сарадња у одређеним областима, попут тржишта капитала, буде продубљена и ослобођена непотребних прописа и модела управљања који нису допринели развоју продуктивности и конкурентности у прошлости.

Истиче да би поврх свега желео да за две деценије његов млађи једногодишњи унук живи у Европи, свету у којем влада мир јер, закључује, иако људи нису свесни, зато што на територији Европе нема борби, Европа суштински јесте у рату.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације